Deset godina nakon napada 11. septembra i dve godine nakon smaknuća Osame bin Ladena sajber napadi i sajber špijunaža postali glavne pretnje sigurnosti SAD-a, tvrdi direktor američkih obaveštajnih službi Džejms Klaper.
Prema godišnjem izveštaju o pretnjama u svetu, digitalni napadi na američku vladu, vojsku i računare koji upravljaju infrastrukturom - poput energetskih postrojenja, banaka i prometa - sada predstavljaju veću opasnost za američku sigurnost od Irana, Severne Koreje ili Sirije.
Strane obaveštajne službe uspele su da hakuju računarske sisteme sa osetljivim informacijama “brojnih američkih državnih institucija, kompanija i univerziteta”, a kompjuterska tehnologija napreduje tako brzo da sigurnosni stručnjaci s njom ne mogu da drže korak, kaže ovaj obaveštajac, prenosi New York Times.
- U nekim slučajevima svet primenjuje digitalne tehnologije brže od naše sposobnosti da razumemo sigurnosne implikacije i ublažimo potencijalne rizike - rekao je on u svedočenju pred Senatom.
Mogućnost da se u naredne dve godine dogodi cyber napad velikih razmera, koji bi dugotrajnije onesposobio, na primer, električnu mrežu, prilično je mala, jer su te sposobnosti “izvan dosega” većine zemalja i hakera, pa su verovatniji manji napadi “izoliranih država” koji bi mogli naneti kratkoročniju štetu.
Kao vrlo osetljivo područje koje bi mogli iskoristiti teroristi, militanti i međunarodne kriminalne grupe Claper je naveo i sigurnost hrane u Americi i svetu.
- Namerno izazivanje bolesti stoke ili biljaka moglo bi biti veća pretnja za SAD… nego direktni napad čija bi namera bila da izazove smrt ljudi trovanjem hrane - istaknuo je on.
Kosovo i BiH - crne tačke Balkana
Američki obaveštajci veruju da će nacionalizam i unutrašnje političke podele na Zapadnom Balkanu i dalje biti najveći rizik za regionalnu stabilnost ove godine.
Kako Evropska Unija bude pokušavala da normalizuje odnose Kosova i Srbije, a kosovska vlada proširi svoj suverenitet na celu teritoriju te bivše autonomne pokrajine, nasilje koje izazivaju Srbi na severu Kosova verovatno će se pojačati.
U Bosni i Hercegovini neslaganja između srpskih, hrvatskih i bošnjačkih elita se povećavaju i prete stabilnosti državnih institucija, dok unutrašnja koheziju zemlje sprečava “secesionistička retorika liderstva Republike Srpske, stoji u izveštaju.
U Makedoniji se ne očekuje povratak nasilju, ali bi napetosti između Makedonaca i Albanaca mogle rasti.
Zabrinjavajuće su i napetosti između Makedonije i Bugarske, navode američki obaveštajci.
