Sad se mnogi pitate zašto jedna košarkašica i još plavuša kritizira naše nogometaše, ali obećajem da neću puno, samo kad mi dođe :-)

A istina, dođe mi često. Ovu našu domaću ligu uopće ne gledam, ali kad su Vatreni u pitanju, onda sam najveća navijačica u ciloj Hrvatskoj. Skačem, ludin i pičkaram, da prostite, sve u sportskom duhu, kao da sam s njima na terenu, jer rijetko tko ima takvu reprezentaciju ka šta je mi imamo. To mi je veliki gušt. A kad si sportaš, nekako te još više ponese... i odnese. Ja sam inače temperamentna na parketu. Malo to ljudi zna, ali psujem ka kočijaš. Nije to lipo reć, al' opet, sve je to nekako u žaru borbe, stalo mi je...

Ajme, kad se samo sitin one Turske pa one zbunjole, kad smo već svi slavili i skakali i pivali, da nismo ni vidili kad je Turska zabila... Ala crnjaka. Nikome ništa jasno, odjednom samo čuješ: 'Šta je ovo, je****', nikome nije jasno šta se uopće događa... Prvo veselje, a onda razbijanje čaša: 'Maajdeeee...' Užas.

Zato moram malo grintat. Razočaralo me je protiv Norveške šta smo opet tako glupo primili gol takoreći u zadnjim sekundama, i to glupi gol glavom. Da nismo mogli izdržat tih par sekundi do kraja, šta je uvik najvažnije... Ali shvaćam šta je bilo našim dečkima. Teške noge, kaže Slaven Bilić , znam točno šta to znači.

I nama je doslovno tako. Evo, pripremamo se za kvalifikacije za Olimpijske igre, isto smo u napornim treninzima svaki dan. I sama imam teške noge i shvaćam zašto su onako plazili po terenu. Kad takav trebaš odigrat utakmicu, ne može ispast dobro. Malo je to stvar i glave, nervoze koja se stvori kad igraš umoran... Ali opet, bolje da su sad kiksali nego tamo u Poljskoj, kad bude najvažnije. Tako da lako za taj glupi gol, nema veze. Nemojte ga, molim vas, samo primit protiv Irske, i još iz kornera.

A kad smo kod kornera… Evo, kako sam bila doma, sidin s dečkom u jednom kafiću, a gazda se već pripremija za EURO. Plazmica, zastavice, pa stavija onaj tepih iscrtan ka nogometno igralište i mene zapalo da sidnem baš u korner. I već me pomalo vuče ona atmosfera, mislin si kako će ovdi bit sve krcato, puno ljudi, a di ću li ja bit kad počne EURO?!

Uf, šta mi je ža šta neću bit ovdi s ekipom. Al' si mislin, pa i mi cure iz reprezentacije ćemo gledat svaku utakmicu i navijat ka i cila Hrvatska. Popit će se i koja piva (zašto ne, to je dobro za opuštanje mišića), pogotovo ako Irska padne.

Sad smo u Dubrovniku, igramo pripremni turnir, pa 13. svibnja idemo u Francusku, gdje igramo još jedan turnir, a 26. lipnja putujemo u Tursku na glavni kvalifikacijski turnir za Olimpijske igre. Držite nam palčeve, ka šta ćemo mi našim dečkima.

Stojte mi dobro, navijajte iz petnih žila i čujemo se nakon Irske!