Najbolje frendice se rađaju kad kukaju o istome/istoj
„Nas dvije smo se srele na Jelačić placu, čekale smo tramvaj i onda smo počele ogovarati ZET jer se nije držal' displaya. Do tu smo sada slučajno zajedno došle.“
„Rekle smo da će nas još malo čipirat i sve. Gospođa meni tako kaže, a ja kažem da smo već čipirani.
"I više nema nikakve privatnosti. Sad ste svi zaraženi s tim... Tipkanjem. Ali fala Bogu, nek' ste mladi, nek' ste vi meni živi i zdravi.“
„Je l' Vi baratate sa... tim...?“
„Ne, ja iz principa neću. Ja imam mobitel, a znate zakaj? Samo da si pozovem taxi i eventualno hitnu. Ili djecu.“
„Ja sam u početku imala onaj mali, dok je bio onaj mali. Onda sam imala laptop, pa ovaj sad na touch. Kažem sinu, pa ja ne znam to, daj mi pokaži. A on kaže – ti ne znaš, odi doma i sve ćeš vidjet. A mene zanimaju te stvari.“
„Ja nisam znatiželjna. Znatiželjna sam za realne stvari, za ovo nisam. Jedan od znanstvenika, ne znam koji, kako stalno šaram po televizoru, je rekao – ničega se ne bojim nego te umjetne inteligencije kada poludi. I to je živa istina.“
„A ne znam... Kako se zovete, gospođo?“
„Prestara sam da si tražim ljubavnika, što će sad moje ime na internetu. Dobro, Nada se zovem.“
„I ja isto!!!“
