Srbi sa severa pokazali su sposobnost da uzdrmaju Brisel i Beograd, a da obrnuto ne važi, kaže dr Dušan Janjić, koji dugo godina pomno prati kosmetsku krizu.
"Srbi sa severa su savladali tehnike za opstanak u konfliktu, od veštine pregovaranja do stvaranja respektabilne civilne zaštite koja omogućava brzo organizovanje", kaže dr Janjić za Novosti.
Srbi sa Severa su i pre okončanja pregovora u Briselu najavljivali da neće pristati ni po koju cenu da dođu pod vlast Prištine, a i uprkos nekim očekivanjima uopšte se nisu uplašili pretnji i krenuli u novi egzodus, posle pretnji Hašima Tačija.
To je proces kojim je rukovodila EU dovelo u ćorsokak, pa su morale da reaguju SAD, čiji je ambasador u Beogradu podržao nastavak pregovora.
"Amerika je veoma pragmatično zaključila da se problem Severa ne može rešavati silom, već isključivo uz saradnju Srba s terena. To znači da jeste važno da Srbija nešto prihvati, ali da je jednako važno da se Srbi na Severu uključe u proces. Za trijumfalizam nema mesta, ali je činjenica da je Vašington priznao Srbe sa Severa kao veoma važan faktor u kosmetskoj jednačini", smatra Oliver Ivanović, bivši državni sekretar u Ministarstvu za KiM.
Ovo mišljenje deli i Nebojša Jović, predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosovske Mitrovice, koji je od 1999. donedavno bio predstavnik ove institucije za bezbednosna pitanja. On je učesnik i odbrane mosta na Ibru, ali i brojnih pregovora s međunarodnim snagama i Albancima.
"Postojanost i vera čine čoveka sposobnim da ostvari i ono što izgleda nemoguće. To smo mi shvatili na mostu još 1999. godine kad se nas 500 uspešno suprotstavljalo masi koja je nekada brojala i po nekoliko hiljada Albanaca. Snagu nam je davalo to što smo branili svoje kuće i porodice", kaže Jović.
Njega je nedavno, zahvaljujući svedočenjima Amerikanaca i Engleza iz UNIMIK policije, Euleksov sud oslobodio od albanske montirane optužnice. Isti ljudi s kojima se često nalazio "s druge strane crte" odalo je pred sudom poštovanje srpskoj principijelnosti i diplomatskim sposobnostima.
Analitičar Obrad Kesić ističe da, uprkos svim pritiscima, Srbi sa severa KiM pokazuju neverovatnu odlučnost i doslednost.
"Oni su pokazali da su baš ti kvaliteti od najvećeg značaja za odbranu državnih i nacionalnih interesa Srbije. Najvažnije je što je izgrađen minimalni konsenzus ključnih političkih predstavnika Srba sa Kosova i postavljene prave crvene linije ispod kojih se ne ide, a ne kao one koje je svaki čas menjao Beograd", kaže Kesić.
On naglašava da su Srbi sa severa KiM poslednjih godina bili pod teškim pritiscima Prištine, EULEKS, KFOR, a možda najviše od vlasti iz Beograda.
"Najgore je što neki ljudi iz političke elite pokušavaju da definišu ove ljude kao kriminalce, neradnike, pa čak i izdajnike, koristeći argument takozvanog "većeg dobra". Tako se pojavila teza da 50.000 Srba i drugih građana sa Severa nema pravo da ugrožava i pravi štetu ostatku Srbije. Postoji i pretnja da bi mogli da izgube finansijsku podršku od države ako ne budu poslušni. Uprkos ovakvim sramnim i neodgovornim pritiscima Srbi sa Severa pokazuju visok nivo odlučnosti", kaže Kesić.
Pojednostavljena je logika da ponašanje Srba severno od Ibra presudno zavisi od političkog diktata iz Beograda. Takvo shvatanje blisko je delu političke i intelektualne "elite" koji sebe voli da definiše kao razuman i savremen, odnosno "proevropski", objašnjava prof. dr Darko Tanasković.
Dušan Janjić smatra da na severu KiM postoji ozbiljna intelektualna, administrativna, politička i poslovna elita koja odavno organizuje svoj život. On naglašava da je samostalnost Severne Mitrovice nastala iz pregovora malo poznatih javnosti, neposredno posle 1999, koje su vodili lokalni srpski lideri.
"Pregovori su vođeni između regionalnog administratora i ljudi poput Marka Jakšića, Nebojše Jovića, Milana Ivanovića, Olivera Ivanovića i drugih. Oni su tadašnjeg predstavnika UNMIK za Sever ubedili da prihvati realnost i prizna Severnu Mitrovicu kao posebnu opštinu. To je bilo doba lokalnih izbora, kada su Srbi organizovali takozvani delimični bojkot i zadovoljili međunarodnu zajednicu tako što su u nekim opštinama centralnog Kosova izašli na lokalne izbore, ali na Severu nisu ", kaže Janjić.
On smatra da je velika greška, naročito u ozbiljnim trenucima, ako se Srbi sa Severa ne uključe direktno u pregovarački postupak.
"Ne može se dogovarati o sudbini ljudi koji dole žive bez njihovog učešća. Ne sme se ponoviti situacija iz 2010. kad su Tadić i Stefanović vodili svoje pregovore i pozvali Srbe sa Severa da izađu na ulicu da ih podrže. Kad im to više nije odgovaralo oni su pokušali da ih jednim migom raspuste, ali nije išlo. Baš zato su se dogodile i pucnjave i ranjavanja Srba i nemačkih vojnika na barikadama. Tada je zamrznuti konflikt na Severu izleteo van kontrole i postao "topao", a sada je tinjajući", smatra Janjić.
Obrad Kesić smatra da slede novi pritisci na Srbe sa Severa, u kojima će njihova čvrstina biti na probi. On upozorava da ne smeju da nasednu na blef kojim pokušava da im se nametne rešenje bez uvažavanja bilo kojih interesa.
"Znate li zašto u Briselu nije ponuđen nikakav pisani formalni predlog EU? Pa, zato što u EU ne postoji konsenzus oko priznanja nezavisnosti Kosova! A za zajednički predlog potrebna je saglasnost svih članica EU, što je nemoguće postići. To stvara prostor za interese Srba sa Severa Kosova i za mnogo uspešniju državnu politiku Srbije. Ukoliko ostanu odlučni postoji realna šansa da EU ili barem jedan značajan deo članova odustane od politike nametanja rešenja", kaže Kesić.
Po njegovom mišljenju, ukoliko EU promeni ili koriguje stavove oko KiM, to bi dovelo do situacije ili da Amerika to sledi ili da sama preuzme glavnu odgovornost.
"Pod sadašnjim teškim okolnostima ekonomske krize, do paralize u Kongresu i niza gorućih međunarodnih problema ne postoje realne okolnosti niti politička volja u Vašingtonu za veće angažovanje Amerike", smatra Kesić.
Da je kriza posle neuspeha briselskih pregovora pokazala ozbiljnu disharmoniju SAD i Evrope smatra i Dušan Janjić.
"Ni unutar NATO, ni unutar EU ne vladaju odnosi gde jedan uvek komanduje, a drugi slušaju. Uvek neko pokušava da progura svoje interese. Takva nesaglasnost u okviru KFOR odnosno NATO, kroz delovanje nemačke obaveštajne službe dovela je 2004. do pogroma Srba usred kampanje za predsedničke izbore u SAD. Amerikanci su tada, pre svega u sopstvenom interesu i očuvanju imidža kontrolora situacije, pokazali spremnost da upotrebe oružja da bi zaštitili Srbe od albanskih napadača. Nemci su, pak, odjedanput imali dilemu da li da upotrebe oružje", kaže Janjić.
On podseća da su američke jedinice dominantne na Severu i da je iz Avganistana na ovo područje povučena elitna spacijalizovana izviđačko-obaveštajna jedinica, snage bataljona. Situacija da ta jedinica u slučaju sukoba većih razmera izgubi ili ljudstvo ili kredibilitet napadom na civile značila bi i poraz Amerike.
"Velika sila tako nešto sebi ne može da dozvoli. Zato su Amerikanci diplomatski sve vreme, mada iz drugog plana, bili prisutni u briselskim pregovorima. U nekoliko kritičnih momenata Stejt department je ohrabrio Tačija i podržao ga da "gazi preko linije kosovskog ustava" u kome ne postoji zajednica opština. Tači je to prvo prihvatio, a potom odbio i doveo pregovore u ćorsokak. Amerikanci su shvatili da je u pitanju "biti ili ne biti" i za pregovarački proces i za imidž Ketrin Ešton i reagovali podrškom nastavku pregovora. Vašington je to učinio u svetlu saznanja da postaje bezbednosni rizici na Severu i drugde", kaže Janjić.
Oliver Ivanović ističe da je briselski dijalog bio izvanredna prilika za Tačija da postigne političke poene, ali ju je prokockao pokušavajući da uvuče međunarodnu zajednicu u "blickrig" protiv srpskog stanovištva na Severu.
"Amerikanci, pa čak i oni Evropljani, koji su Tačija podstakli da napravi glupu akciju 2011. odustali su od podrške takvom "potezanju okidača". Pokazalo se da protiv stanovništva Severa takva akcija nema nikakve šanse", zaključuje Ivanović.
