Evo smo već dobrano u fazi popuštanja mjera i puno stvari s početka možda smo već i zaboravili, ali ja nikako ne mogu zaboravit kako su se, kad je sve tek bilo počelo, osim strahova šta će bit s nama, s našim zdravljem, poslovima, životima općenito, najedanput sve žene počele euforično veselit kako će sad napokon moć sredit - ormare.
"Jupi, sad napokon mogu sredit ormare!" Takve objave pratila sam zbunjeno po mreži i pitala se, u čemu je, k vragu, štos s tim ormarima? I u čemu je štos sa mnom, kad su mi ormari bili zadnja stvar koja mi je u tim trenucima pala na pamet. Da budem iskrena, nisu mi uopće pali na pamet. Uostalom, nisu niprije.
Dakle, stvarno, šta je s tim ormarima da su ih se svi sitili onda kad im se nije dalo ni živit? Svašta mi pada napamet i dolazim do zaključaka sličnih teorijama zavjere, poprilično glupavih, ali, među nama, kad je glupavost neke zavjere ikoga spriječila da u nju viruje?
Globalna inicijativa za sređivanje ormara
Na primjer, je li neko namjerno pustija ovi virus samo da bi ljudi diljem svita mogli napokon sredit ormare? Ka neka vrsta globalne inicijative za sređivanje ormara koju su, zbog neomiljenosti dotične radnje, morali provuć kroz nekakvu pandemiju. Po principu da, ako čovika dovoljno dugo zatvoriš u kuću, na kraju će iz očaja bit spreman na sve, pa i sredit ormare.
Druga mogućnost - možda je vlada suptilno uvalila tu priču o ormarima ka neku vrstu testiranja, tj. kriterija – recimo, ko je sposoban sredit ormar za vrime izolacije, taj je dakle izrazito prisebna i odgovorna osoba pa samim tim može dobit dopuštenje za izać iz kuće prošetat ili osvojit propusnicu za ić vidit mater u drugu županiju. Ka ona akcija šta se zvala "Bez računa se ne računa", e, samo šta bi se sad to zvalo "Bez ormara se ne računa".
Sad se narafski nameće pitanje kako vlada može znat ko je sredija ormare a ko nije? Pa, dovoljno im je pratit naše fejs objave. Svako normalan ko je sredija ormare time će se isti čas javno pohvalit, a svi oni koji se ne pohvale, zna se. Znači kad na fejsu vidite kako se neko hvali da je za vrime izolacije uspija, šta ja znan, opiturat stan, naučit novi jezik ili zasadit cviće na balkonu, odma znaš da s time samo oće skrenit pažnju s činjenice da nije ni taka ormare.
Kaos i pomutnja
E sad, nije da i ja, ka i svi ljudi, ne mučin muku s tim ormarima. O, da. Ima u tim ormarima svake sriće. Pregrada, pregradica, ladica, ladičica, vrićica, kaputa, kapa i kapuljača, robe za ovu sezonu, za nadolazeću sezonu, za međusezonu, robe u koju više ne mogu uć, iz koje više ne mogu izać, robe za svaki dan, robe za svaki drugi dan, robe za koju sam emotivno vezana, pa donjeg rublja, gornjeg rublja, mudanata za posebne prilike s kojih nažalost još nije bilo potribe skidat etiketu, bičava za zimu, za skijanje na koje nikad ne iden, za planinarenje na kojem u životu nisan bila, robe za nikad se ne zna a neće se nikad ni znat, iman i šlafrok kojeg nikad ne nosin ali ga držin u ormaru jer se lipo zove, robe za prijelazna razdoblja, a bože mili nereda, ubijte me ako tu ne vlada veći kaos i pomutnja nego na svečanim prigodama na koje zajedno idu pridcidnik i premijer.
Otvaranje vrata tih ormara je tako, šta se mene tiče, visokorizična radnja. Kad ipak skupin hrabrost otvorit ih, roba iznutra prokulja, nasrne na mene iznenadno ka Bero na novinare. Majke mi ako ne bi tribala angažirat one himalajske šerpe da mi pomognu probit se kroz sve te nanose beskorisne robne mase.
Kad se sitin toga, uvati me mala snaga i osjećaj beznađa, a u izolaciji mi ne triba još i dodatni stres i zato nikako ne mogu razumit zašto su svi odlučili sređivat ormare baš u ovim teškim trenucima.
Čip u glavi
Inače, ja vam iman susidu koja ne izlazi na balkon jer govori da
je dronom snima Bill Gates i da samo čeka da ona izađe rastrit
robu da bi joj šibnija čip u glavu a iz toga čipa će se onda po
njoj razmilit mali ljudi gušteri koji će bit receptori za 5G
zračenje koje će joj dubinski prominit svijest da bi poslin
dobrovoljno pristala na cijepljenje s kojim će se ojačat sotonski
pokret u svitu a protiv kojega se zajedno bore Trump i Putin, ili
nešto tako, nemojte me sad držat za rič, komplicirano je, jedva
san povatala. Ja tu moju susidu masu volin jer mi je važan
izvor informacija i jer mi je obećala da će mi javit kad vanka
bude sigurno. Zato san nju odlučila pitat jel sredila ormare, jer
ako ona s tolikim brigama na glavi more sredit ormare, onda mogu
i ja. I šta mislite? Ona, koja na sve pazi, na te dronove i Billa
Gatesa i sve, e pa, ni ona nije sredila ormare!
Od toga mi je bilo malo lakše pa san odlučila na fejsu javno
obznanit da nisan sredila ormare i onda je masu ljudi izašlo
iz ormara i priznalo da ni oni nisu sredili ormare. Izgleda da
svi čekaju onaj drugi val.
Kad smo već kod drugog vala, i kod sređivanja, koliko san shvatila, neke žene su se počele naručivat kod frizera otprilike kad se u Kini pojavija prvi zaraženi od virusa, tako da budu među prvima kad popuste mjere koje kod nas tad još nisu ni postojale. Ja tu vrstu pribranosti i organiziranosti mogu samo sanjat.
Policija još traži počinitelje
Dok se ja snađem, dođe val, ode val. Mogu, doduše, kupit pituru i
sama se malo sredit ali to uvik završi tako da me poslin frizerke
ne friziraju, nego spašavaju.
I svaka od njih, čim me vidi na vratima umisto "Dobar dan" kaže
"Ovo ste se Vi sami pituravali, jel?". Ja bi tad najrađe
odgovorila da nisan, da me to neko opitura dok san spavala i da
ga policija još traži.
Kako je krenilo, čini mi se da ću se u frizerke uspit naručit tek tamo negdi između petog i šestog vala. A ormari? Sve me straj da ovi virus neće imat toliko valova, koliko ja iman, da se pristojno izrazin, nerješivih pitanja po ormarima.