Moran priznat da mi je malo žaj šta smo ušli u Europu. Pogotovo mi Splićani. Taman nam je predsjednica gradskog vijeća Nevenka Bečić zamalo riješila problem nezaposlenosti. Rekla je da sve ljude koji su bez posla, a da su psihički i fizički zdravi, triba zaposlit na javnin radovima. Meni to zvuči ka genijalan plan. Jedini je problem šta niko ko je bez posla duže od po godine ne može bit psihički zdrav. A opet, nigdi ka u Splitu nije tako jasno da čovik i ne mora baš bit psihički zdrav da bi radija. Dapače, šta si luđi, to se odgovornijin javnin radovima moš bavit.
Nevenkin kult nerada
Nevenka je također rekla da bi ona začas, dakle, riješila taj kult nerada koji postoji u Hrvatskoj još od komunizma. Drugim ričima, dok Kerum nije pootvara one svoje puste dućane, u Splitu niko ništa nije ni radija. Zato mi nije jasno zašto prosvjeduju radnici onih firmi šta su propale. I još viču: "Oćemo pravo na rad!" Je, moš mislit, ka da je u tim firmama iko radija. Ne prosvjeduju oni šta su ostali bez rada, nego šta su ostali bez kulta nerada. A tako su ga brižno njegovali svih ovih godina. Neki su i penziju stekli sveudilj ne radeći. Triba sve te firme stvorene u bivšoj državi lipo pozatvarat, a ljude zaposlit po Nevenkinom naputku.
Zato Kerum i gradi po Splitu, jer mu je na pameti zapošljavanje nezaposlenih na javnim radovima. Nije njemu do vlastitog profita. Splićani to ne razume, nego mu još i napadaju njegovu Fani zato šta oće malo priorat Marjan i napravit pokoji ugostiteljski objektić.
Bidna Fani pod zaštitom Europcke zajednice
Eto zašto je on glasa ZA Europu. Kako je i sam reka, nada se da će ga zakoni civilizirane Europe spasit od lokalnih barbara i primitivaca koji ne dopuštaju Fanici da izvrši ekocid i potaraca šumu na Marjanu. Već zamišljan kako se UNESCO angažira i čuva Faničine ugostiteljske objekte od podivljalih hordi građana Splita opsjednutih kultom nerada i kultom zaštite okoliša. Eto, to su ti tipični čudaci iz tih kultova. Ne radu ništa pa šetaju okolo i nešto štite. Prirodu ili ljudska prava. Klasika, dokonome čoviku svašta padne na pamet.
Splićani, ono malo njih šta su glasali ZA, također misle da ih samo Europa može spasit, to jest da samo Europa može zaustavit Kerumove bagere i Faničine ambicije. Ne znan kako će sve to završit, ali mi je drago šta će odsad bidna Fani bit pod zaštiton Europcke zajednice.
U svakom slučaju, u ciloj toj priči oko Europe nema puno filozofije. Opet je, ka i u svim temama u Lipoj našoj, cila stvar svedena na to je li čovik voli Hrvatsku ili je ne voli. Ka i sve drugo šta smo odlučivali i birali, tako je i ovo bija samo još jedan test kojim se otkrivaju izdajice domovine. Po jednima, Hrvatsku su izdali eurofili, a po drugima eurofobi. Fala ti, bože, eto nam povoda za najmanje još dvadeset godina razdora i svađe. Ali bar smo riješili ono dosadno prepucavanje oko toga čiji je ćaća bija ustaša, a čiji partizan. Nove generacije će se kačit oko toga čiji je ćaća bija eurofob, a čiji eurofil.
Malo me brine Milanović...
Nego, malo me brine Milanović i oni njegov promukli glas. A di neće promuknit, nije usta zatvorija otkad je posta premijer. Većina žena koje znan misli da je vako promukloga glasa baš seksi. A još kad je s takvin, da prostite, glason priča o Europskoj uniji i ono kako mi Hrvati tribamo izać iz sebe da bi ušli u nju, ja san se samo molila da taj njegov govor ne slušaju maloljetne osobe. Odnija me đava ako ga Bozanić više pusti na iti jednu misu.
Moje prijatejice su skoro počele vrištat kad je krenija s tim opscenim glasom govorit o ulaženjima i izlaženjima. Te moramo uć u Uniju, te da bi to ostvarili moramo malo izać iz sebe, ali ćemo ostat u sebi, iako ćemo bit u njoj, ubijte me ako san ja razumila ko tu više u koga ulazi i ko iz čega izlazi. Biće nisu razumili ni drugi, čim ih je toliko malo izašlo na birališta. Al' tribamo se samo molit, ako je istina da će ovo sad u stvari Europa uć nama, a ne mi njoj, da će to učinit – nježno.
