Kada je zrenjaninski sud u utorak po drugi put utvrdio da Mile Dragić nije počinio krivična dela zloupotrebe službenog položaja i oslobodio ga krivice, glavnog aktera afere "Pancir", ispred kuće pravde sačekali su ga brat Moma i grupa radnika njegove fabrike za izradu vojne i policijske opreme.
- Izdržao sam hapšenje, zatvor od 30 dana, sve lažne optužbe, jer su me roditelji naučili da verujem u pravdu, jer sam znao da nisam ništa kriv i, na kraju, jer sam čovek koji ne savija kičmu. Takvi smo mi u porodice Dragić - rekao nam je Mile Dragić.
U aferi "Pancir" Dragić je okrivljen da je 25. avgusta 2005, u nameri da visokim cenama pribavi protivpravnu imovinsku korist za svoje preduzeće "Proizvodnja Mile Dragić", u iznosu od oko 6,7 miliona evra, navodno doveo u zabludu Ministarstvo odbrane.
Stavljano mu je na teret da je posedovao ilegalno oružje i da je na nezakonit način plaćao ručkove poslovnim partnerima.
- Optužen sam da sam prevarant, jer sam platio 10.800 dinara dva ručka koje sam knjižio kao reprezentaciju, a na kojima nisam ni bio, jer sam ponudio Vojsci SCG proizvode po nižim cenama od izvoznih i jer sam popravljao oružje naše policije. Ministar Mlađan Dinkić je sa govornice Vlade Srbije bez ikakvih dokaza to nazvao "pljačkom stoleća", da bi skrenuo pažnju javnosti sa afere u Nacionalnoj štedionici, u kojoj je bio glavni akter. Uhapšen sam na siledžijski način, dva puta mi je suđeno i osam godina sam tretiran kao kriminalac. Pun sam gorčine, jer sam gledao kako vlast krčmi vojnu imovinu i naše živote. Teško sam to podnosio. Razmišljao sam da se sa porodicom iselim iz Srbije, ali sam ostao, jer nisam želeo da se lako predam - ispoveda se Mile Dragić.
- Moja fabrika "Proizvodnja Mile Dragić" počela je da radi 1985. kao mala radionica koja je za dve decenije postala svetski lider u izradi vojničke i policajske opreme. Imali smo hiljadu proizvoda. Kao privatni proizvođač bio sam najveći izvoznik u Srbiji. Proizveo sam 3.500 lažnih meta koje su u vreme bombardovanja spasle najmanje 15.000 ljudi. Umesto da dobijem orden ja sam uhapšen, a moja fabrika sa 1.500 zaposlenih se našla pred zatvaranjem - otkriva Dragić.
Priznaje da ne može da izračuna štetu koju je pretrpeo, jer je u proizvodnji 150.000 pancir-prsluka, koja je obustavljena, izgubio nekoliko stotina miliona evra. Radnici, njih 1.250, ostali su bez posla i bez egzistencije. Tako nešto, kaže, nikada nije mogao ni da zamisli da će se dogoditi. Čitavog života je maštao da bude radnik u svojoj fabrici i taj san mu se ispunio.
- Mojoj firmi je zabranjeno da učestvuje na tenderima, a radnicima je uskraćeno pravo na rad. U inostranstvu sam gubio tendere, jer je iz Srbije stizao glas da sam kriminalac. Širene su priče da sam trgovac oružjem, pa su islednici SAD dolazili da istraže moju fabriku. Uverili su se da sam samo proizvođač vojne opreme - gnevan je Mile Dragić.
On danas smatra da je stradao kao poslovni čovek jer je bio smetnja "dvojici ljudi iz vlasti i jedenom tajkunu", koji su hteli olako da prodaju vojnu imovinu vrednu 20 milijardi dolara i da uzmu njegov posao vredan 300 miliona evra.
- Imao sam sve dozvole za rad i odluku Saveta ministara zajednice SCG. Gledao kako vlast krčmi vojnu imovinu i naše živote. Vojska Srbije je ostala bez zaštitne opreme, pancira i najboljih šlemova na svetu. Životi vojnika i naše dece su ugroženi, ali to ljudima iz vlasti nije smetalo. Zbog afere "Pancir" izazvanisu sukobi sa Crnogorcima i zajednica SCG se raspala. Premijer Vojislav Koštunica je samo konstatovao da ne može ništa protiv Mlađana Dinkića. Šta sam ja mogao da uradim? Ostalo mi je da se sam borim -kaže Dragić.
I mada tužilaštvo ima pravo na žalbu, Mile Dragić sebe smatra slobodnim čovekom. Kako nam je priznao, razmišlja kako da svoju porodicu učini srećnijom, a ne da li će i kako da kazni krivce za svoje stradanje.
- Još ne razmišljam o tome da tužim državu, njenog ministra koji je iscenirao aferu "Pancir" i da tražim odštetu, jer znam da tako ne bih naplatio greške države i političara, već bih ja uzeo novac od naroda, koji svojim parama puni državni budžet - priznao nam je na kraju razgovora Mile Dragić.
