Jovanka Joka Mišurić (40) iz Doboja jedna je od rijetkih žena koja vozi kamion i svakodnevno se širom Europe susreće s raznim "nezgodnim situacijama", a o njenom status u grupi Vozači kamiona priča se danima, piše Kurir . 

"Ja sam ona koja te "pušta" da se uključiš u saobraćaj dok izlećeš iz zaustavne trake kao da letiš sa svemirskim brodom a ne autom, blicam ti i skidam nogu sa gasa, a ti pritom kontaš "daleko je kamion, ne može on mene stići". Ti nemaš pojma da sam ja "teška, duga, široka", da ja ne smem naglo, niti brzo da kočim. Stoti deo sekunde "moje nepažnje" košta života, tvog ili mog", riječi su Jovanke Mišurić iz Doboja, koja je svojim statusom u grupi Vozači kamiona pokrenula brojne komentare.

Jovanka je majka četvero djece, koje sama odgaja. Bivši suprug joj je preminuo prije šest mjeseci, a od tada sama brine o djeci od kojih najmlađe ima 12 godina. Radila je sve i svašta, a nije imala ni dana radnog staža pa je odlučila nešto promijeniti i krenula je voziti kamione. Obitelj se u početku protivila takvoj odluci, a reakcije društva bile su podcjenjivačke i šovinističke. 

"Tolika je diskriminacija da je to strašno. Na Zapadu žene voze brodove i avione, a kod nas ne može kamion. Svugde u svetu žena što više zna - više je cenjena, a samo ovde Joka luda. Kad sam polagala vozački ispit, takve neprijatnosti sam doživljavala da sam pitala instruktora jesam li možda vanzemaljac", rekla je Joka.

Jokin status prenosimo u cijelosti:

"Ja sam žensko, ali izgleda neko divlje žensko. Ja sam ona koja te "pušta" da se uključiš u saobraćaj dok izlećeš iz zaustavne trake kao da letiš sa svemirskim brodom a ne autom, blicam ti i skidam nogu sa gasa, a ti pritom kontaš "daleko je kamion, ne može on mene stići". Ti nemaš pojma da sam ja "teška, duga, široka", da ja ne smem naglo, niti brzo da kočim. Stoti deo sekunde "moje nepažnje" košta života, tvog ili mog.

Da, ja sam ona koja kad skreće gde je uska ulica, a ti kao kakav Bog, prestrojio se, nalaktio se na volan i gledaš kako se ja mučim da ne nagazim na ivičnjak ili ne dao dragi Bog da tebe "zakačim zadnjim krajem šlepe. Da, ja sam ona koju ti dok zaobilaziš psuješ majku, ti misliš da ja ne vidim u svom retrovizoru dok rukama nervozno mlataraš.

Ja sam ona, koja vozi kamion od 40 tona. Tamo gde imaju samo dve saobraćajne trake, gde je klizavo ili uzbrdo ja idem sporo, a ti meni psuješ sve po spisku jer za Boga milog, ja sam "metiljavo nesposobno žensko" koje nema pojma ni o čemu. Ne znaš ti da nije isto uz to isto brdo ići autom i kamionom. Ja sam ona koja prevozi i lomljivo, stakleno, visoko,skupo,teško... Znam ja, da nama mnogi "krpe po redu sve", jer vozači kamiona su "bahati ljudi".

Tamo gde je zabrana preticanja za kamione, ti ideš ispred mene ispod ograničenja, onda kad ti blicnem da ili voziš ili da se skloniš, ti meni srednji prst pokazeš, vidim ja to, samo ne dam da me takvi izbace iz takta, ništa se ti ne brini. Kad neko od vozača na stranici pita za neki savet, najviše se javljaju oni koji nemaju veze nikakve sa saobraćajem.

Meni lično kažeš kako sam "glupa", ako je tako a zašto me zoveš u gluho doba noći i pitaš "a je li Joko, treba li meni viza da idem u Sarajevo?" Mene omalovažavaš kako sam glupa jer radim ovaj posao, a ne znaš ući kako treba u kružni tok. Mene omalovažavaš što vozim kamion, a ne znaš gde sve imaš granične prelaze da izađeš iz svoje države.

Svi rade ovaj posao što ili ga vole ili moraju. Kad pročitam ono "nije ni za kakvog drugog posla, nego da vozi" ili ono "ma glup kao vozač" smuči mi se. Nije ovaj posao sesti i voziti. Ako niste znali, ovaj posao može raditi samo neko ko je snalažljiv. Oni koji voze savršeno dobro znaju o čemu ja ovde pišem. U ovom poslu nisu bitni sati, minute, a ponekad i sekunde su važne.

Kad izađem iz kamiona, okrećeš glavu od mene. Kao "vozači smrde, to se danima ne kupa", ma beži tamo! Koliko vozača znam uredniji su od većine. Čast onima koji cene i poštuju ovaj posao.

Ne moraš da me žališ, ceniš, niti poštuješ, ali ni pod razno ne smeš da me omalovažavaš. Kada neko pita za neki savet, ako nemaš nešto pametno da kažeš, bolje je ćuti. Jer kad nekog javno poniziš, ti misliš da si frajer. E pa nisi - obično si govedo!

I ko kaže da vozači nemaju školu?! Da, nemamo mi školu, ali zato me pitaš "Joko, gde si, kad ti kažem evo me blizu Štutgarta, a ti meni kakvo je vreme u Austriji!?!"

Na to se samo nasmejem, jer šta drugo da uradim na tvoje reči. Manite se vi svi koji ne razumete ovaj posao, radite svoj posao. Mi sigurno nećemo dirati u vašu profesiju, jer nemamo kada, valja stići na sve utovare i istovare."