Srbija bi mogla da usvoji ustavni zakon koji bi omogućio prebacivanje ovlašćenja vladi u Prištini, a u skladu sa ustavom Srbije, kaže premijer Ivica Dačić.
On je u razgovoru za nemački dnevnik Frankfurter Allgemeine Zeitung rekao da promena ustava, u čijoj preambuli se navodi da je Kosovo deo Srbije, ne bi bilo laka, "jer bi za to morao da se održi referendum", prenosi B92.
- Mi smo u ovoj zemlji imali političare koji su insistirali na tome da stvarnost mora da se upravlja prema Ustavu. Ali tako nije. Realnost na Kosovu je drugačija. To moramo da imamo u vidu - naveo je srpski premijer.
Zapitan na koji način to treba da se učini Dačić je odgovorio da "na osnovu političkog dogovora sa Prištinom može da se donese ustavni zakon kojim bi ovlašćenja bila predata vladi u Prištini, u saglasnosti sa našim ustavom".
Predsednik vlade Srbije ocenio je i da bi Beograd i Priština "sa lakoćom mogli da se saglase oko razmene teritorija", odnosno razmene severa Kosova za opštine na jugu Srbije koje su pretežno naseljene albanskim stanovništvom.
- Ali to ne bi bilo prihvatljivo za Vašington. Tamo se smatra da bi to moglo da dovede do novog rata u Makedoniji - rekao je Dačić.
U intervjuu za nemački dnevnik Dačić je naglasio i da Srbija ne želi za Srbe malu srpsku državu na Kosovu, kakva je Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, već želi da Srbima "bude dopušteno da se udruže u region, koji bi bio samo jedan od više takvih na Kosovu, region kakvi su i drugi u Evropi".
Istovremeno je premijer Srbije "neosnovanim" nazvao strahovanja kosovskih Albanaca da bi veća ovlašćenja za zajednicu srpskih opština mogla da vode u separatizam.
- Mi živimo u Evropi u kojoj postoji na stotine regiona, koji delom imaju mnogo veća ovlašćenja i koji ni na koji način nisu faktor destabilizacije, naprotiv. U našem interesu nije destabilizacija Kosova. Važno je da tamo vlada mir - rekao je Dačić.
Jug Srbije i Sever Kosova ne mogu da se porede
Na pitanje da li je Beograd spreman da Albancima na jugu Srbije dodeli ista ovlašenja, kao što se zahteva za Srbe na Kosovu, Dačić je rekao da se to ne može upoređivati, jer je situacija drugačija.
- Albanci na Kosovu uživaju od Ustava iz 1974. godine autonomiju unutar Srbije. Na jugu Srbije postoje samo tri opštine sa većinskim albanskim stanovništvom i za njih važe zakoni i prava manjina, koji su verovatno najliberalniji u celoj Evropi - rekao je Dačić.
Upitan šta on danas srpskom narodu kaže o Kosovu, Dačić je ponovio da su srpski političari preko 10 godina lagali, kada su tvrdili da Srbija ima suverenitet nad Kosovom.
- Ja ovde ne govorim o pitanju da li Kosovo treba da pripada Srbima ili Albancima. Ja govorim o činjeničnom stanju, o tome da se na Kosovu sve razvija upravo u suprotnom pravcu, nego što se tvrdi u beogradskim pričama tipa ''Kosovo je naše''. Jedna je stvar, šta Kosovo kao ideja i mit za srpski narod, njegovu istoriju i crkvu znači, ali postoji velika razlika između ideje i činjenične situacije - ukazao je Dačić.
Na pitanje da li albansko-srpski razgovori u Briselu nude šansu za rešenje, Dačić je odgovorio da šansa postoji u spajanju srpskih opština na Kosovu, koje smo mi predložili, a koje je za Albance i Srbe prihvatljivo.
- Mi se razlikujemo samo još u pitanju koja ovlašćenja te opštine treba da imaju. Priština želi što je moguće manja ovlašćenja, jer se Albanci boje da iz jednog jakog udruženja opština, može da proizađe separatizam. Pri tome je to potpuno neosnovano. Mi živimo u jednoj Evropi sa stotinama regiona, koji delimično imaju velika ovlašćenja i ni u kom slučaju nisu faktor destabilizacije - naprotiv. Mi nemamo interesa za destabilizaciju Kosova. Bitno je da tamo vlada mir - rekao je Dačić.
EU neće rešiti naše probleme
Odgovarajući na pitanje zašto Srbija želi da pristupi EU, Dačić je rekao da je to nacionalni interes Srbije, zato što Srbija pripada toj porodici naroda.
- Mi smo svesni svih teškoća koje postoje u EU. Ne očekujemo da EU bude rešenje svih naših problema - rekao je Dačić, ali je dodao da bi to bio jak podsticaj za razvoj i naveo primere zajedničke gradnje gasovoda s Bugarskom, gde EU u bugarskom delu plaća oko 80 odsto građevinskih troškova, dok srpska strana skoro sve izdatke mora sama da snosi.
Na konstataciju FAZ-a da se radi o novcu, Dačić je rekao da sopstvenim snagama Srbija nije u stanju da dođe na novo, koji je standard u EU.
Dačić je govorio i o odnosima sa Nemačkom i nemačkim zahtevima i ocenio da Nemačka postavlja nepotrebne uslove, dodatno onima koji su već postavljeni.
On je ocenio da je, iako su Srbi emocionalno najtešnje povezani s Rusima, za Srbiju pitanje razuma strateško partnerostvo, takođe, i na zapadu i dodao da, na žalost, Nemačka zastupa s jednim ili dva svoja suseda unutar EU vrlo tvrdu liniju u odnosu na Srbiju.
