Podaci o našem zaduživanju su zastrašujući, kaže za "Dnevnik” ekonomista dr Miroslav Zdravković.
Naime, Srbija se u poslednjih godinu dana, kao po nekom sumanutom taksimetru, zaduživala 151 evro u sekundi.
Prema navodima iz Ministarstva finansija i privrede, javni dug Srbije je na kraju marta iznosio 19,39 milijardi evra. Dug je u odnosu na mart prošle godine uvećan za 4,77 milijardi evra, što je u proseku 13,1 miliona evra dnevno, odnosno pomenutih 151 evro u svakoj sekundi.
Računica sagovornika Dnevnika pokazuje da je prethodna Vlada Srbije, ona Mirka Cvetkovića, s kojom je i započet trend pojačanog zaduživanja države, za četiri godine povećala javni dug za 6,85 milijardi evra, što je bio rast od 4,66 miliona dnevno, ili po 53,9 evra u svakoj sekundi.
Sadašnja vlada je za 250 dana svog mandata povećala dug za 3,92 milijarde, što je dnevni porast od 15,67 miliona evra ili čak 181 evro u sekundi.
"Pošto se u nepunih godinu dana trajanja približila četvorogodišnjoj vrednosti rasta duga, ukoliko bi trajala 1.470 dana kao prethodna, i nastavila da se zadužuje ovim tempom, javni dug bi za to vreme bio povećan za 23 milijarde evra, na iznos od 38,5 milijardi evra, na isteku mandata", ukazuje Zdravković", urednik Internet sajta „makroekonomija.org”.
Prema podacima, u martu je domaći javni dug bio 6,67 milijrdi evra, i povećan je za 1,35 milijardi u odnosu na mart prošle godine. Spoljni javni dug je iznosio 9,94 milijardi i povećan u odnosu na lane za 2,8 milijardi.
Indirektne obaveze države (što se odnosi na zaduženja javnih preduzeća za koje Srbija grantuje) bile su 2,77 miliijardi evra i povećane su za 12 meseci za 623 miliona.
Iz Vlade Srbije je nekoliko puta navedeno da se dug povećava, ali da država tim parama namerava da vrati stare dugove, pošto sada dobija novac od poverilaca po osetno nižim kamatnim stopama. Zdravković, međutim, upozorava da ne vidi da se zaduženja prevremeno otplaćuju.
"Da je tako, ukupna vrednost javnog duga bi ostala ista, ne bi se ovako dramatično uvećavala. Posao političara je da budu dežurni optimisti, a ja kao ekonomista moram da kažem istinu", ističe on.
Zdravković ukazuje i n neke zanimljive paralele, šta bi sve moglo da se uradi sa prihodima buyeta da smo se zaduživali manje nego što jesmo. Naime, na ime kamate za javni dug, ne računajući kamatu na indirektne obaveze koje uredno plaćaju javna preduzeća, samo u martu su potrošena 44,4 miliona evra.
"Sa tim novcem je moglo da se kupi po 16 kilograma krompira za svakog stanovnika Srbije, da se sa po 10.000 evra subvencioniše otvaranje 4.443 nova radna mesta, ili da se izgradi 22 kilometra autoputa", navodi Zdravković.
S druge strane, za ukupan iznos javnog duga moglo je da se sa po 10.000 evra subvencioniše otvaranje bezmalo dva miliona radnih mesta, kao što je moglo da se kupi 70 miliona tona pšenice ili 78 miliona tona kukuruza.
Ovako je potrebno 35 godina izvoziti pšenicu ili 12 godina kukuruz kako bi se otplatio javni dug, ne računajući mesečne i godišnje troškove za kamatu, ukazuje Zdravković
