I za kraj nešto jako važno, možda i najvažnije danas.
10.10. je dan mentalnog zdravlja. A ako ste među onima koji su na to mahnuli rukom, jer što se mene to tiče, to je za luđake, nit imam šizofreniju, nit sam za Vrapče: onda vam moram reći da ste zapeli u nekom davnom vremenu i da nemate pojma.
Ogroman broj ljudi oko vas ima neki psihički problem ili poremećaj, makar to možda ne znaju ni oni sami ili možda to ne znate ni vi sami.
Netko ima napadaje panike ili ekstremne promjene raspoloženja. Netko koga poznate možda ne može tako lako među ljude, neki samo kompulzivno jedu.
Neki od vas ne mogu nijedan dan bez alkohola, netko je ekstremno stidljiv, a netko hiperaktivan. Netko je anksiozan, netko depresivan, netko pod kroničnim stresom.
Jedni imaju opsesivno kompulzivni poremećaj, drugi PTSP, treći kockaju.
Ali, svatko od nas imao bi koristi od razgovora s psihologom ili psihijatrom. I u tome nema ništa sramotno.
Jednako je sramotno otići kod psihologa kao što je sramotno otići zubaru popraviti karijes ili doktoru kad vas ukliješte leđa. A najštetnije i najgore je o tome nikome nikad ne reći ništa.
