Diplomac Harvarda, da bi mogao da se zaposli u Srbiji, mora da polaže još ispita. Pojedini akademci sa Oksforda i Kembridža imali su problema sa nostrifikacijom u Beogradu.
Fizika sa Prinstona nije priznata na jednom, ali je drugi univerzitet odlučio da nostrifikuje tu diplomu, pišu Večernje novosti.
Novosti ukazuju da organizacija srpskih studenata u inostranstvu traži da se postupak priznavanja pojednostavi, da procedura bude jeftinija i brža.
Na državnim univerzitetima priznavanje radi nastavka školovanja košta od 10.000 do 20.000 dinara, a ako je radi zapošljavanja, onda je cena i do 111.000. Na privatnim univerzitetima je i nekoliko puta skuplje. Procedura može da traje od nekoliko meseci do nekoliko godina.
Primera radi, u Austriji ovaj proces traje od dve do osam nedelja i košta 150 evra, u Nemačkoj je sto evra i traje mesec, u Belgiji se čeka tri meseca, ali je besplatan.
Najveći problem je, kaže za Novosti predsednik Organizacije Milutin Stanisavljević, što se Srbija ne bavi priznavanjem, već nostrifikacijom.
“U Srbiji se strane diplome izjednačavaju sa domaćim, što je skup i dug proces. Trebalo bi da se samo priznaju dokumenti koje su izdali strani fakulteti”, smatra on.
Ideju podržava i prof. Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. On kaže da je ovo telo napisalo predlog za novu proceduru priznavanja diploma, koji bi trebalo da postane deo Zakona o visokom obrazovanju.
“Nostrifikacija je potpuno suvišna i prevaziđena. Potrebno je samo priznavanje i da to ne rade univerziteti, nego posebno telo koje bi formiralo Ministarstvo prosvete”, kaže on.
Sadašnjim sistemom svaki student iz inostranstva mora da polaže razliku ispita da bi imao zvanje i diplomu identičnu onima koje se steknu na srpskim fakultetima. Ubuduće bi, objašnjava Stanković, trebalo samo da se prizna zvanje, koje uopšte ne mora da postoji u našem obrazovnom sistemu.
