Vlada Srbije usvojila je odluku o otpisu kamata na dugove za struju građana i privreda, a država će obezbediti dovoljno novca za dobrovoljni socijalni program zaposlenih u Jat ervejzu, najavili su juče predstavnici srpske vlade.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović, u pauzi sednice Srpsko-italijanskog poslovnog saveta, izjavila je novinarima da je Vlada Srbije juče usvojila odluku o otpisu kamata na dugove za struju građana i privrede, izražavajući očekivanje da će Upravni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) tokom sledeće sedmice potvrditi tu odluku kako bi ona mogla da se sprovede u delo.
Uslov za otpis tih kamata biće da dužnik napravi sa EPS-om dogovor o plaćanju osnovnog duga u ratama, precizirala je Mihajlović. Upravni odbor EPS-a mora da sprovede odluke koje mu je naložila Vlada Srbije kao osnivač ili će država preduzeti sve zakonom predviđene mere, rekla je Miahajlović i naglasila da EPS neće bankrotirati i da neće biti prodat.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić rekao da će država obezbediti dovoljno novca za dobrovoljni socijalni program zaposlenih u Jat ervejzu, kako bi se smanjili gubici te nacionalne aviokompanije. Nacionalni avioprevoznik je ove godine planirao nabavku na lizing četiri velika aviona Erbas i dva manja aviona ATR.
U pauzi prve sednice Srpsko-italijanskog poslovnog saveta, koja je bila posvećena ekonomskoj saradnji Srbije i Italije, Dinkić je novinarima rekao da je sa italijanskim investitorima dogovoreno da se novac iz raspoloživih kredita za modernizaciju srpske železnice uloži u sređivanje kritičnih tačaka na srpskim prugama, kako bi se povećao izvoz u Italiju, ali i druge zemlje.
Italijanski investitori žalili su se na loše stanje saobraćajne infrastrurkture u Srbiji, zbog čega je i dogovoreno da se utvrde kritične tačke na srpskim prugama, koje usporavaju transport prilikom izvoza robe, objasnio je srpski ministar. Iz kredita Evropske investicione banke i iz ruskog kredita namenjenog modernizaciji srpske železnice biće sređeni kritični delovi, što bi trebalo da doprinese ostvarivanju većeg profita u ekonomskoj razmeni Srbije sa Italijom, najavio je srpski ministar.
Osim saradnje sa Italijom u oblasti infrastrukture, na sastanku Poslovnog saveta dve zemlje bilo reči i o unapređenju saradnje u poljoprivredi, prehrambenoj i drvnoj industriji, jer je Italija, osim Nemačke, za Srbiju jedno od najvažnijih izvoznih tržišta.
- Razgovarali smo o planovima Srbije za ulaganje 100 milona dolara godišnje u sistem za navodnjavanje, što će povećati našu ponudu hrane i zbog toga postoji mogućnost za saradnju srpskih i italijanskih kompanija u oblasti tehnologije proizvodnje hrane i izvoza na treća tržišta -, nagovestio je Dinkić.
- Tokom sastanka bilo je reči i o poboljšanju saradnje u drvno-prerađivačkoj industriji i o zainteresovanosti italijanskih kompanija da investiraju u tu oblast u Srbiji kako bi iskoristili povlastice bescarinskog izvoza tih proizvoda iz Srbije na rusko tržište. Ove godine će Srbija imati mnogo veći obim izvoza, jer će samo Fijat u 2013. izvesti oko dve milijarde evra -, rekao je Dinkić, istakavši da je to bio jedan od glavnih povoda za razgovor sa italijanskim kompanijama o poboljšanju saradnje.
Skup u hotelu Hajat otvorili su kopredsednici Saveta - Draginja Đurić, koja je predsednik Izvršnog odbora "Banca Intesa" i predsednik italijanske Konfederacije elektrotehničke industrije i industrije elektronike "Confindustria Anie Guidalberto Guidi".
Prisutnima su se obratili i Ambasador Republike Italije u Beogradu Armando Varikio, srpski ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanović, kao i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović.
Srpsko-italijanski poslovni savet osnovan je 2010. godine na inicijativu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije i italijanskog Ministarstva za ekonomski razvoj, kao neprofitna i nevladina organizacija. Italija je drugi po veličini spoljnotrgovinski partner Srbije, a robna razmena između dve zemlje beleži konstantan rast u prethodih 10 godina. Italijanske kompanije zapošljavaju više od 20.000 ljudi u Srbiji i do sada su u lokalnu privredu investirale oko dve milijarde evra.
