Dojučerašnji haški optuženik general Perišić, ima kontroverznu karijeru - od oficira JNA preko potpredsednika Đinđićeve vlade do "stanara" u Hagu.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić, kojeg je Žalbeno veće Haškog tribunala oslobodio - poništivši raniju osuđujuću presudu na 27 godina zatvora, jedan je od malobrojnih oficira poniklih iz bivše JNA koji je kasnije pravio i političku karijeru, navodi Tanjug.
Optužnica protiv Perišića obelodanjena je 7. marta 2005, kada se dobrovojlno predao i istog dana otišao u pritvorsku jedinicu Tribunala. Suđenje je započelo 2. oktobra 2008. godine. 2011.je osuđen na 27 godina zatvora, a juče je osobođen.
Iz Koštunića preko Vojske do politike
Perišić je rođen 1944. godine u Koštunićima kod Gornjeg Milanovca.
Završio je Vojnu akademiju kopnene vojske, artiljerijski rod, Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane, a diplomirao je i psihologiju na Filozofskom fakultetu.
Na početku rata u Hrvatskoj 1991. godine bio je komandant Artiljerijskog školskog centra u Zadru, a potom je postavljen za komandanta Bilećkog korpusa. Komandovao je i operacijama na području Mostara.
Za komandanta Treće armije, sa sedištem u Nišu, postavljen je početkom 1993. godine, a avgusta te godine je postao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije.
Krajem 1996. godine Županijski sud u Zadru osudio ga je, u odsustvu, na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovnitva i međunarodnog prava.
Načelnik Generalštaba bio je do 24. novembra 1998, kada je ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića smenjen i postavljen za savetnika predsednika Savezne vlade za pitanja odbrane, što je odbio.
Perišić je 1999. bio jedan od osnivača stranke Pokret za demokratsku Srbiju i njegov lider, a za poslanika Veća republika Skupštine SRJ, kao kandidat Demokratske opozicije Srbije izabran je na parlamentarnim izborima 24. septembra 2000, bio je i predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost.
Bio je i poslanik Skupštine Srbije, a potpredsednik u vladi Zorana Đindića bio je od 25. januara 2001. do 19. marta 2002, kada je podneo ostavku jer su ga četiri dana ranije vojne vlasti uhapsile zbog sumnje da je špijunirao u korist SAD.
Istovremeno sa Perišićem uhapšeni su i diplomata SAD Džon Dejvid Nejbor, potpukovnik VJ Miodrag Sekulić i bivši pripadnik VJ Vladimir Vlajković.
Vojno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Perišića za krivično delo špijunaže 30. septembra 2002, suđenje je počelo 24. decembra, ali je Vojni sud u Beogradu odbacio optužnicu jer se Perišić pozvao na imunitet saveznog poslanika.
Poslanički mandat u Skupštini SCG Perišiću je prestao 5. marta 2004, a Vojno tužilaštvo je 15. avgusta 2004. tražilo novo pokretanje postupka protiv njega.
Perišiću je u Hagu suđeno za pomaganje i podržavanje zločina počinjenih u Zagrebu i u BiH od 1993. do 1995. godine.
Na prvostepenu presudu od 27 godina zatvora, donetu 6. septembra 2011. žalila se Perišićeva odbrana, koja je tražila da se oslobodi po svim tačkama optužnice. Haško tužilaštvo, koje je u završnoj reči tražilo kaznu doživotnog zatvora, nije uložilo žalbu.
Perišić je nosilac više odlikovanja.
Oženjen je, otac dvoje dece.
