Demokratska stranka pozvala je Vladu Srbije da nakon što je ublažila Pravilnik o dozvoljenom prisustvu aflatoksina u mleku sa 0.05 na 0,5 mikrograma po kilogramu zatraži od trgovaca da jasno naznače na takvom mleku da ono nije bezbedno za dečju upotrebu.
- Nakon konsultacija sa Vladom Vojvodine i njenom Radnom grupom za praćenje štetnog aflatoksina u mleku i hrani za životinje, odlučili smo da uputimo zahtev Vladi Srbije da na mleko koje se prodaje sa većim prisustvom aflatoksina od 0,05 mikrograma jasno stavi natpis da nije bezbedno za dečju upotrebu - rekla je za Radio 021 portparolka DS-a Aleksandra Jerkov.
Prema njenim rečima, najmanje što može da učini Vlada Srbije "nakon sramne odluke" da pomeri granicu o dozvoljenom prisustvu ove kancerogene materije je da svoje građane upozori da mleko ne daju deci.
Sve više aflatoksina zbog klimatskih promena
Rizik od toksičnih materija u hrani uvek postoji, ali mi pokušavamo da ga svedemo na najmanju moguću meru, izjavio je FoNetu direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje doktor Slobodan Tošović. Prema njegovim rečima, problem sa aflatoksinima je njegova kancerogenost. Kada su kancerogene materije u pitanju, pogotovo kancerogeni kao aflatoksin, praktično i najmanje koncentracije mogu u ponovljenim uzimanjima da dovedu do kancera, rekao je on. Zato mi veoma vodimo računa da bude što manje aflatoksina u bilo kojoj hrani, naveo je Tošović. On je objasnio da aflatoksin ne može da se eliminiše jer je prirodni sastojak, pogotovo u određenim klimatskim uslovima, dodajući da će se on sve više javljati i u Srbiji zbog klimatskih promena. Tošović kaže da je nekada aflatoksin bio karakterističan za zemlje između 40 stepeni severne i južne geografske širine i van tog područja ga nije mnogo bilo. Mnoge zemlje su odredile veoma nisku normu baš zato što nisu imale aflatoksine, ali je pitanje šta će se u perspektivi dešavati. Trenutno nije lako osloboditi se aflatoksina i zbog temperature i zbog velike vlažnosti, ali i zbog mnogih drugih faktora, ukazao je Tošović.
