Kada je Bog stvorio Adama i Evu, ostalo mu je samo još dvije stvari da im podijeli.
Bog se obrati oboma: “Još su mi ostale dvije stvari da vam podarim. Prva je sposobnost vršenja male nužde stojeći.”
Adam ga prekine: “Ja, ja hoću to, to bi baš bilo cool, baš bi bilo lako i praktično za mene i zabavnije!”
Bog pogleda u Evu, Eva klimnu glavom odobravajući i reče: “Zašto da ne? Meni to baš i nije nužno…”
Bog onda da Adamu ovu sposobnost.
Adam je vrištao od sreće, skakao gore-dole, piškio okolo, prskao i trčao po plaži praveći razne figure u pijesku i diveći se tome što sve može.
Bog i Eva gledaše Adamovu radost i Eva upita Boga: “A ta druga stvar, koju imaš na dar?”
Bog uzdahnu i odgovori: “Mozak, Eva, mozak…”
