Nekada davno na jednoj planeti, koja se zove Zemlja, u vreme kada su nastajale bajke dešavale su se odvratne stvari. Ništa manje gore nego danas, ali mnogo groznije nego što su opisane u bajkama koje sada čitamo.
U svom izvornom obliku bajke su bile mnogo morbidnije, sa dosta uvrnutih zapleta i vrlo groznim raspletima. Spretne ruke velikih kompanija, intervenišući u originalna dela, danas nam nude popularne srećne krajeve i manje nasilja u bajkama za decu (i odrasle).
Vreme je da otvorite oči i saznate pravu istinu o omiljenim junacima i njihovim pustolovinama.
Čarobni frulaš
Priča počinje ovako. Bilo jednom jedno selo koje su zaposeli miševi. Odjednom se pojavio muškarac obučen u šarenu odeću i ponudio se da izbavi selo iz nesreće. Selo se složilo da mu plati ukoliko im pomogne. On je svirajući frulu spasio selo. Kada mu seljaci nisu isplatili novac, odlučio je da iz sela otera svu decu. U modernim varijantama deca su zarobljena u pećini i vraćena kada su seljaci otplatili dug.
U originalnoj verziji svirač ih je odveo na reku gde su se utopili svi osim dečaka koji je šepao i putem zaostajao.
Crvenkapa
Najpoznatiji kraj ove bajke je onaj u kojem lovac ubije opasnog vuka i spasi Crvenkapicu.
Originalna verzija ima nešto drugačiji kraj. U njoj izgubljena Crvenkapa pita vuka za put prema bakinoj kući te je potom vuk pojede. I tu je kraj. Nema lovca, šumara, bake i ostatka družine, samo sit vuk i mrtva Crvenkapa. Moralna poruka priče trebala bi biti da se ne prihvataju saveti nepoznatih ljudi.
Mala sirena
Verzija Male sirene iz 1989. godine kratko i jasno može se nazvati velikom laži. U Diznijevoj verziji Ariel se pretvara u devojku, udaje se za Erika i srećno žive do kraja života.
U verziji koju je napisao Hans Kristijan Andersen sirena gleda venčanje svoje ljubavi s princezom i postaje očajna. Nudi joj se nož da izbode princa do smrti, ali ona ipak odlučuje da skoči u more i pretvoriti se u penu. Andersen je menjao kraj kako bi bajka bila prikladnija, te u drugoj verziji Ariel skače u more, ali postaje kćerka vazduha koja čeka odlazak na nebo. Isti kraj samo rečen na lepši način.
Snežana
U Diznijevoj verziji kraljica od lovca traži da ubije Snežanu i kao dokaz donese njeno srce. Kako lovac nije imao snage da je ubije, kraljici podvaljuje srce životinje.
U originalnoj verziji kraljica je tražila Snežaninu jetru i pluća kako bi ih servirala za večeru. Takođe, u originalu, Snežana se budi nakon što ju prinčev konj zabacuje na putu do dvorca. Ne postoji čaroban poljubac, a šta je princ planirao s mrtvim telom devojke, prosudite sami. U Grimovoj verziji kraljica je na kraju prisiljena da do smrti pleše u vrućim gvozdenim cipelama.
Uspavana lepotica
U modernoj verziji dražesna princeza ubode prst na vreteno te potom biva uspavana. Princeza spava stotinu godina, dolazi princ, poljubi je i ona se probudi iz sna. Sledi venčanje i sreća do kraja života.
Izvorna verzija nije baš tako dražesna. U toj priči devojka je uspavana da bi se sprečila kletva i proročanstvo o njenoj smrti. Nakon što je princ vidi uspavanu, siluje je. Ona ostaje trudna i u snu rađa dvoje dece. Budi se tek kada jedno od dece sisajući njen prst pronađe komad lana koji ju je držao u snu. U najmanju ruku uvrnuto.
Zlatokosa i tri medveda
U ovoj divnoj bajci, Zlatokosa u šumi pronalazi kuću tri medveda. Ona se ušunja u kuću, jede njihovu hranu, sedi na njihovim stolicama i na kraju zaspi na krevetu najmanjeg medveda. Kada medvedi dođu kući nalaze usnulu Zlatokosu koja brzo beži kroz prozor.
U izvornoj verziji iz 1837. godine postoje dva raspleta. U prvom medvedi kidaju Zlatokosu na komade i pojedu je, dok je u drugoj Zlatokosa zapravo stara veštica koja beži kroz prozor kada je medvedi pojure. U begu pada i lomi vrat ili pak biva uhvaćena i kažnjena popravnim domom.
Ivica i Marica
U opštepoznatoj varijanti Ivica i Marica se izgube u šumi i naiđu na čokoladnu kućicu koja pripada veštici. Veštica zarobi decu, a oni je potom bace u vatru i pobegnu.
U ranijoj francuskoj verziji ova bajka se zvala “Izgubljena deca”, a umesto veštice postojao vrag. Strašnog vraga deca su pokušala da prevare, ali im to nije pošlo za rukom. Kada zloća pokuša da ih ubije, terrajući ih da se popnu na mašinu za sečenje drva, snalažljiva deca se pretvaraju da se ne mogu popeti. Tada im vragova žena pokazuje kakoda se popnu i dok ona leži na spravi, deca joj preseku vrat i pobegnu.
Devojka bez ruke
Iako ni novija verzija bajke nije mnogo bolja od izvorne, postoje neke značajne razlike. U novijem izdanju đavo siromašnom čoveku nudi veliko bogatstvo u zamenu za ono što je iza njegovog mlina. Misleći da se radi o stablu jabuke ovaj pristaje. Iza mlina se zapravo nalazila njegova ćerka. Đavo pokuša da odvede devojku, ali pošto je ona nevina i čista, ne uspeva. Nakon toga đavo je uceni da će povesti njenog oca ukoliko ne dozvoli da joj odseče ruku. Devojka pristane i otac joj odseče ruku.
U izvornim, “težim” varijantama devojka sebi odseče ruku kako bi bila neprivlačna bratu koji je hteo da je siluje ili joj pak ruku odseca otac nakon što ona odbije seks s njim.
Pepeljuga
U modernoj bajci, Pepeljuga se udaje za princa i uprkos svim nedaćama iz prošlosti pronalazi sreću i u njoj uživa do kraja života.
Poreklo ove bajke seže iz vremena pre nove ere. Heroina iz Grčke zvala se Rodopis. Priča je slična modernoj verziji izuzev delova sa staklenom cipelicom i kočijom od bundeve. Strašnije verzija Pepeljuge je ona koju su napisala braća Grim.
Prema njihovoj priči zla polusestra odreza deo svog stopala kako bi zavarala princa i stala u cipelice. Princa na podvalu upozoravaju dva goluba koji kljucaju oči zlim sestrama. Zle sestre na kraju oslepe i postaju prosjakinje, dok Pepeljuga živi u luksuznom dvorcu svog muža-princa.
