Danas

RTL.hr

Zena.hr

RTLplay.hr

Impressum

Oglašavanje

Uvjeti korištenja

Politika kolačića

Pravila privatnosti

Kontakt

Kolumnisti

Magazin

Sanjarica

emedjimurje.net.hr

sib.net.hr

kaportal.net.hr

varazdinski.net.hr

finirecepti.net.hr

dubrovackidnevnik.net.hr

ezadar.net.hr

riportal.net.hr

Sport

Video

Webcafe

<para>Srpski lingvista Ivan Klajn izjavio je da nigde u Evropi, osim u Srbiji i BiH, ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima "Bosanac" i "Srbijanac".</para>
<para>- Do toga nije došlo u Hrvatskoj (Hrvaćanin) i Albaniji (Albanjanin) iz političkih razloga, jer se tamo više insistiralo na etničkoj monolitnosti - rekao je Klajn za <ulink url="http://www.blic.rs/">Blic</ulink> i istakao da ne postoji ni oznaka "Francužanin" ili "Italijanjanin".</para>
<para>Podstaknut izjavom predsednika Srbije Tomislava Nikolića da su Srbi iz Republike Srpske "za njega Bosanci", Klajn je naveo da je pojam "Bosanac" verovatno formiran u vreme Austro-Ugarske i da nema isto značenje i tumačenje kao naziv "Srbijanac", koji je nastao iz sasvim drugih razloga.</para>
<para>Lingvista je pojasnio da su Srbi kao narod bili izuzetno izmešani sa drugima i da je ta takozvana "tigrova koža" uticala na formiranje pojmova.</para>
<para>Klajn smatra da se u zagrebačkim i sarajevskim medijima preteruje sa upotrebom izraza "Srbijanac" i "srbijanski".</para>
<para>- Mi to ne priznajemo, a ne priznajemo ni postojanje jezika koji se zove `bosanski`, što ne priznaju ni Hrvati. Ako hoće, oni taj jezik mogu nazvati bošnjački, ali ne bosanski - kaže Klajn.</para>
<para>Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je za BHT da su za njega "Srbi iz Republike Srpske Bosanci, iako mnogi ne žele da se tako nazivaju".</para>

Srbin i Bošnjak vs Srbijanac i Bosanac Klajn ispravio Nikolića 
Srpski lingvista Ivan Klajn izjavio je da nigde u Evropi, osim u Srbiji i BiH, ne postoji nacionalna oznaka koja bi bila pandan terminima "Bosanac" i "Srbijanac".
- Do toga nije došlo u Hrvatskoj (Hrvaćanin) i Albaniji (Albanjanin) iz političkih razloga, jer se tamo više insistiralo na etničkoj monolitnosti - rekao je Klajn za Blic i istakao da ne postoji ni oznaka "Francužanin" ili "Italijanjanin".
Podstaknut izjavom predsednika Srbije Tomislava Nikolića da su Srbi iz Republike Srpske "za njega Bosanci", Klajn je naveo da je pojam "Bosanac" verovatno formiran u vreme Austro-Ugarske i da nema isto značenje i tumačenje kao naziv "Srbijanac", koji je nastao iz sasvim drugih razloga.
Lingvista je pojasnio da su Srbi kao narod bili izuzetno izmešani sa drugima i da je ta takozvana "tigrova koža" uticala na formiranje pojmova.
Klajn smatra da se u zagrebačkim i sarajevskim medijima preteruje sa upotrebom izraza "Srbijanac" i "srbijanski".
- Mi to ne priznajemo, a ne priznajemo ni postojanje jezika koji se zove `bosanski`, što ne priznaju ni Hrvati. Ako hoće, oni taj jezik mogu nazvati bošnjački, ali ne bosanski - kaže Klajn.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je za BHT da su za njega "Srbi iz Republike Srpske Bosanci, iako mnogi ne žele da se tako nazivaju". 

Srbin i Bošnjak vs Srbijanac i Bosanac

<para>Ne mogu prave Srbende da slede Vuka Karadžića, pošto je on, po mnogim merilima bio izrod, sarkastično primećuje Ivan Klajn u svojoj kolumni u <ulink url="http://www.nin.co.rs/">NIN</ulink>-u odgovarajući na pitanje jednog čitaoca da li je pravilno pisati "srbski" ili "srpski".</para>
<para>Ugledni filolog piše da bi za analizu motivacije jednih i drugih ekstremista bilo potrebno previše prostora, ali je jasno da ni jednima ni drugima deviza nije „Piši kao što govoriš“ nego „Piši kao što se nekad pisalo“. </para>
<para>"Otuda im glavni krivac mora biti Vuk Karadžić. Ne mogu prave Srbende da slede tog izroda koji je živeo u Beču, oženio se Švabicom, sarađivao sa Slovencem, zaradio žestoke osude srpskih arhimandrita i mitropolita. Ne mogu hrvatski domoljubi da mu oproste što je napisao članak 'Srbi svi i svuda', što im je u Zagreb poslao Srbina Daničića da pokrene Rečnik JAZU (današnje HAZU), a pogotovu što je za svoja učenja pridobio hrvatske jezikoslovce, pa su sve do Prvog svetskog rata, neki i kasnije, bili ubeđeni vukovci", piše Klajn.</para>
<para>
On napominje da mnogi relevantni savremeni kritičari ističu da je Vuk pogrešio u verovanju da se rečnik i gramatika moderne civilizacije mogu zasnivati isključivo na narodnom govoru, prekidajući vezu sa dotadašnjim književnim nasleđem. Ipak, Klajn ističe da mu se ne može zameriti što je ruskoslovensku ćirilicu zamenio mnogo doslednijim i jednostavnijim pismom. </para>
<para>"Ko u to ne veruje, ko ne priznaje pravila o jednačenju po zvučnosti i o gubljenju suglasnika, neka proba da i u Srbiji uvede endehazijski 'korjenopis' (za koji se i danas u Hrvatskoj mnogi zalažu), pa ćemo pisati 'družtvo', 'grizti', 'sladko', 'podpuno', 'petdeset', 'šestdeset', 'gostba', 'mastnoća', 'bezzvučan' i tome slično", zaključuje Klajn.</para>

Klajn: Srbende ne mogu slediti izroda kao što je bio Vuk Srbski ili srpski, pitanje je sad! 
Ne mogu prave Srbende da slede Vuka Karadžića, pošto je on, po mnogim merilima bio izrod, sarkastično primećuje Ivan Klajn u svojoj kolumni u NIN-u odgovarajući na pitanje jednog čitaoca da li je pravilno pisati "srbski" ili "srpski".
Ugledni filolog piše da bi za analizu motivacije jednih i drugih ekstremista bilo potrebno previše prostora, ali je jasno da ni jednima ni drugima deviza nije „Piši kao što govoriš“ nego „Piši kao što se nekad pisalo“. 
"Otuda im glavni krivac mora biti Vuk Karadžić. Ne mogu prave Srbende da slede tog izroda koji je živeo u Beču, oženio se Švabicom, sarađivao sa Slovencem, zaradio žestoke osude srpskih arhimandrita i mitropolita. Ne mogu hrvatski domoljubi da mu oproste što je napisao članak 'Srbi svi i svuda', što im je u Zagreb poslao Srbina Daničića da pokrene Rečnik JAZU (današnje HAZU), a pogotovu što je za svoja učenja pridobio hrvatske jezikoslovce, pa su sve do Prvog svetskog rata, neki i kasnije, bili ubeđeni vukovci", piše Klajn.

On napominje da mnogi relevantni savremeni kritičari ističu da je Vuk pogrešio u verovanju da se rečnik i gramatika moderne civilizacije mogu zasnivati isključivo na narodnom govoru, prekidajući vezu sa dotadašnjim književnim nasleđem. Ipak, Klajn ističe da mu se ne može zameriti što je ruskoslovensku ćirilicu zamenio mnogo doslednijim i jednostavnijim pismom. 
"Ko u to ne veruje, ko ne priznaje pravila o jednačenju po zvučnosti i o gubljenju suglasnika, neka proba da i u Srbiji uvede endehazijski 'korjenopis' (za koji se i danas u Hrvatskoj mnogi zalažu), pa ćemo pisati 'družtvo', 'grizti', 'sladko', 'podpuno', 'petdeset', 'šestdeset', 'gostba', 'mastnoća', 'bezzvučan' i tome slično", zaključuje Klajn. 

#ivan klajn

Srbin i Bošnjak vs Srbijanac i Bosanac

Srbin i Bošnjak vs Srbijanac i Bosanac

Klajn: Srbende ne mogu slediti izroda kao što je bio Vuk

Klajn: Srbende ne mogu slediti izroda kao što je bio Vuk