Nakon bombaškog napada na maratonu u Bostonu u ponedeljak milioni ljudi su se o ovoj tragediji informisali putem društvenih mreža, poput Twitter-a i Facebook-a.

Stručnjaci za medije ističu kako Twitter na ovakvom primeru tragedije pokazao svoje najbolje i najgore strane, osim brzine koja je njegova najjača strana, pokazalo se da se mogu raširiti i različite dezinformacije.

Donosimo vam pet priča koje su obišle svet, a zapravo se nisu ni desile:

1. Muškarac planirao da zaprosi devojku nakon što prođe cilj, ali je ona poginula nadomak cilja

Među brojnim fotografijama sa mesta događaja bila je i ona na kojoj se nalazio muškarac u crvenoj majici, koji je na tlu grlio ženu. Priča o toj sceni je bila srceparajuća, da je on zapravo na cilju želeo da zaprosi devojku koja je trčala maraton, ali je ona poginula nekoliko metara pre toga. Međutim, istina je da je jedan muškarac zapravo tešio unesrećenu ženu.

Uprkos tome, fotografija njih dvoje se sa potpuno pogrešnom pričom proširila društvenim mrežama, pa je na Facebook-u u roku 24 sata imala 448.000 lajkova i više od 92.000 delenja.

2. Devojčica poginula u ciljnoj ravnini

Ispod fotografije "jedne od učesnica u maratonu" napisano je kako je ona poginula u eksploziji u ciljnoj ravnini. Uz to je dodato kako je trčala u čast žrtava razornog uragana Sendi.

Naknadno je ustanovljeno kako se devojčica nije uopšte mogla takmičiti u maratonu jer nije imala dovoljno godina za to, a iz fondacije u čije ime je navodno trčala je saopšteno kako je fotografija lažna. I pored toga, fotografija je na društvenim mrežama u roku 24 sata imala više od 500 komentara.

3. Organizatori trke će donirati novac za retvitove

Na Twitter-u se neko predstavio kao organizator maratona te napisao kako će za svaki komentar ljudi iz organizacije donirati po jedan dolar za porodice žrtava maratona.

U samo nekoliko sati bilo je više od 50.000 komentara na Twitter-u o ovoj temi. Međutim, ubrzo se ispostavilo da je korisnik zloupotrijebio ovu društvenu mrežu te mu je profil banovan.

Drugi korisnik koji je zloupotrijebio Twitter je napisao kako su poginuli osmogodišnja devojčica i dečak. Kasnije se ispostavilo da devojčica nije poginula, a da dečak Martin Ričard, čija je smrt potvrđena, nije učestvovao u maratonu, već je bio posmatrač.

4. Vlasti ugasile servis mobilne telefonije

Na društvenim mrežama se takođe pojavila informacija da je policija u Bostonu prekinula mobilne mreže kako bi onemogućila napadače da detoniraju još bombi. Takvu su informaciju preneli i neki mediji, pa su je kasnije morali demantovati.

Istina je bila drugačija, bostonska bežična mreža jednostavno je bila preplavljena velikim brojem poziva i drugih oblika komunikacije nakon napada, tako da je radila usporeno, ali nijednog trenutka nije bila ugašena. Mobilni operateri su potvrdili da od njih niko nije tražio da isključe uslugu.

5. Teorije zavere

Uz ovakve događaje uvek se aktiviraju teoretičari zavere koji imaju alternativno viđenje situacije. Među takvima je bilo onih koji su tvrdili da su počinitelji napad izveli sa namerom da izmanipulišu javnost i da sakriju stvarne organizatore napada koji stoje iza svega.

Ipak, bilo je i onih koji su bili spremni na ovakvo nešto. Tako je nakon bombaškog napada otvorena web stranica sa belom podlogom i crnim tekstom u kome se mole svi teoretičari zavere da barem imaju poštovanja prema žrtvama i njihovim porodicama.