Ubistvo Dražena Milovanovića (21) i njegovog vršnjaka Dragana Jakovljevića, koji su služili vojni rok u Gardijskoj brigadi u kasarni u beogradskom Topčideru, zataškavano je na sličan način kao i likvidacija novinarke Radislave - Dade Vujasinović (30). Sve tragove uklanjale su vojne institucije.
- Nakon 5. oktobra 2000. nije došlo do promena u vojnom vrhu. Otkad su ubijeni mladići 5. oktobar 2004, ukazivali smo kako je vojska zataškavala slučaj i da iza ubistva postoji politička pozadina, koja se ogleda i kroz činjenicu da u Skupštini nije prihvaćen predloga za osnivanje anketnog odbora - kaže za Blic” advokat Olga Batić, zastupnik porodica ubijenih gardista.
Ona navodi da su 2005. podnete krivične prijave protiv veštaka i vojnog tužilaštva, ali i suda, i to zbog davanja lažnih iskaza. Civilno tužilaštvo do danas nije uzelo u razmatranje te prijave.
Advokat Božo Prelević, predsednik nezavisne komisije koja je utvrdila da je gardiste ubila treća osoba, kaže da bi eventualnom istragom o lažnim iskazima bilo utvrđeno ko je tačno iz vojske hteo da se zataška istina.
On podseća da je isti veštak bio u slučaju gardista i Dade Vujasinović, koji je tvrdio da su u pitanju samoubistva.
- Taj veštak je Branimir Aleksandrić. I veštaci u nezavisnoj komisiji su bili pod pritiskom i zato je jedan dao ostavku. Pitanje je vojnih institucija odakle je pritisak dolazio. Svaki novi ministar odbrane je na početku mandata obećavao razjašnjenje slučaja, a onda bi im u vojsci rekli da će to štetiti ugledu. Vremenom nestaju i dokazi i svedoci - navodi Prelević.
