Zvanični Berlin spremio je listu od devet zahteva na kojima insistira da budu ugrađeni u pregovarački okvir za Srbiju, a koji bi EU trebalo da usvoji u decembru.
Prema saznanjima „Novosti“, četiri ključna zahteva „nemačkog paketa“, a koji je podržala i Velika Britanija, su sledeći:
* da se pored poglavlja 23. i 24. odmah otvori i poglavlje 35. (Kosovo), kao i da se ova tri „odseka“ poslednja zatvore
* da se primene sve tačke Briselskog sporazuma, a da Beograd konstantno, na terenu, dokazuje da neće ometati Prištinu u procesu evropskih integracija
* da Beograd i Priština potpišu sporazum o dobrosusedskim odnosima pre punopravnog članstva u EU
* da se pregovori suspenduju u bilo kom momentu, ukoliko Beograd okleva ili prekine sprovođenje preuzetih obaveza.
Preostalih pet tačaka, manje-više, preslikavaju Deklaraciju o Srbiji, koju je Bundestag usvojio 27. juna, gde se traži uspeh lokalnih izbora, potpuno uklanjanje paralelnih struktura na Severu, slobodno kretanje kosovskih carinika, nastavak reforme pravosuđa i borba protiv korupcije, pomirenje u regionu i vidljiv napredak u otkrivanju i gonjenju počinilaca paljenja nemačke ambasade 2008.
Nemačko-britanski papir, koji je sročen na dve strane, kako saznajemo, prosleđen je državama članicama EU i trenutno se o njemu vode razgovori u Evropskom savetu.
Postojanje nemačko-britanske inicijative potvrdio je za „Novosti“ i Aleksandar Šokenhof, funkcioner CDU, koji je poručio da Srbija još nije ispunila uslove za početak pregovora.
Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić uzvratio je da je „Srbija uradila neke stvari za koje Šokenhof, izgleda, nije saznao, a da ono malo što nije ispunjeno nije krivica Beograda“.
Srpski šef diplomatije Ivan Mrkić poručio je u četvrtak da je Vlada koncentrisana na normalizaciju prilika na Kosovu i sprovođenje Briselskog sporazuma, a da poruke koje stižu iz Berlina ne doživljava kao nove uslove ili pretnje.
I Milan Pajević, bivši šef Kancelarije za EU, kaže za „Novosti“ da novih uslova Nemačke - nema.
- Ono na čemu će Berlin očigledno insistirati da uđe u pregovarački okvir već je definisano Deklaracijom Bundestaga. Taj dokument je obavezujući i za buduće vlade - precizira Pajević.
