Zvanične i nezvanične natpise širom Srbije krase izmešana latinična i ćirilična slova, nepoznavanje padeža, rimskih brojeva, i osnova pravopisa.
Katastrofalnu situaciju najbolje ilustruju neki od natpisa na javnim mestima kao na primer: Ulica Mileve Marić Anštajn, Bulevar Kralja Aleksandra, Bjeljina, Болјевац, Čaчak, Bežanijeska Kosa...
Dodaci su postali dodatci, napici-napitci, prijemno odeljenje - odelenje, skraćenice osnovnih škola dobile su tačke između O i Š. Ljudi prodaju “teпik“ i „busxvalter“, kiselu vodu ”кнјаз милош“, pa čak i stan od 53 cm kvadratna. Otvaraju ”burekdžinice, ali i ”кинески фаст фоод“, prevoze ”motortrciklom“, tetoviraju nadlaktice porukama ”Rođen u Ameriku, a srce u Srbiju“.
Profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu Veljko Brborić, putujući kroz Srbiju, fotografisao je oko hiljadu ovakvih omaški, a u akciju beleženja zanimljivih primera naše nepismenosti uključili su se i studenti osnovnih, master i doktorskih studija na pomenutom fakultetu.
- Ideja da beležim “natpise“ i ”ispise“ pojavila se kao rezultat svakodnevnog suočavanja sa nepismenošću ili polupismenošću i to na skoro svim javnim mestima. Naime, čovek pomisli da je broj natpisa bez grešaka neuporedivo manji od onih u kojima su greške redovne. Istovremeno kada radite posao čiji je sastavni deo briga o jeziku i negovanje jezičke kulture, ne možete da to ne primetite i nemate pravo da o tome ne govorite - kaže za “Danas” profesor Veljko Brborić.
Na pitanje u čemu najčešće grešimo, on odgovara: ”U svemu“. O jezičkoj pravilnosti se, kako kaže, ne vodi računa, pismenost je poražena, važno je biti ”reklamiran“ i ”oglašavan“, a kako ta reklama jezički izgleda, nije bitno. Brborić naglašava da je kultura izražavanja na nedopustivo rđavom nivou, ali da se time niko ozbiljno ne bavi, niti se greške sankcionišu.
- Ja greške svrstavam u dve kategorije: neznanje i nemar. Ponekad je teško reći šta je posredi. Neke greške su iz neznanja, to nije sporno, ali ima i onih i to nemalo koje su iz nemara. Ne zna se šta je gore, svaka greška je greška. Greške učvršćuju neznanje, bez obzira na razloge zbog kojih su napravljene - ističe Brborić za "Danas."
Kao primer nezainteresovanosti za kulturu izražavanja Veljko Brborić navodi predavanje o ovoj temi na Kolarčevom univerzitetu, na koje u dvomilionskom Beogradu dođe pedesetak slušalaca. Ističe i da Kolarčev univerzitet ima Seminar srpske jezičke kulture, ali da prošle godine nije bilo zainteresovanih. “Tu komentar nije potreban“, kaže Brborić.
O omaškama u svakodnevnom izražavanju najčešće govori studentima, ali i na različitim predavanjima. Brborić kaže da resorna ministarstva znaju za ovaj problem, ali da se niko ne oseća odgovornim i prozvanim.
