Skoro sva deca koja žive i rade na ulici trpe fizčko i psihičko nasilje, pokazalo je istraživanje sprovedeno u novosadskom Svratištu.
Zaposleni u ovoj ustanovi su ogorčeni jer im deca dolaze u modricama, zbog toga što ih Novosađani vređaju, udaraju, pa čak i gađaju kamenjem.
- Anketirali smo 81 dete da bismo saznali u kakvim uslovima žive i rade, šta im je najveći problem. Rezultati do kojih smo došli su poražavajući i sramotni za ovaj grad - kaže psihološkinja Daliborka Batrnek, koordinatorka Svratišta za decu ulice u Novom Sadu, čiji su zaposleni u saradnji sa Odsekom za psihologiju novosadskog Filozofskog fakulteta uradili istraživanje o uslovima u kojima žive i rade deca ulice.
Prema njenim rečima, 93 odsto mališana koji žive i rade na ulici trpi psihičko i fizičko nasilje od strane prolaznika.
- Od toga, 45 odsto dece je imalo iskustvo da ih vređaju, psuju i nazivaju pogrdnim imenima, a 37 njih je doživelo da im prete da će ih prebiti. Međutim, to se ne zaustavlja samo na uvredama i pretnjama, jer mnogi Novosađani idu i mnogo dalje. Tako je 27 odsto dece doživelo da su ih prolaznici udarili, a 28 odsto njih su gađali flašama i kamenicama - kaže Batrnekova za 24 sata.
Čak i roditelji tuku decu
Psihološkinja iz Svratišta navodi da se neretko dešava da deca u Svratište dolaze s modricama. Zaposleni u Svratištu pokušavaju da im pomognu, iako deca ne žele da pričaju o tome, a oni, kako ističe, nemaju adekvatne uslove da sa njima pričaju nasamo i da im se u potpunosti posvete.
Batrnekova kaže da se dešavalo da deca dođu u takvom stanju da su morali i da ih vode kod lekara.
- Jedno dete je bilo u strašnim modricama, pa smo ga hitno odveli u ambulantu. Naravno, takve slučajeve prijavljujemo policiji i Centru za socijalni rad, ali je teško dokazati ko je udario to dete. U kontaktu smo i sa njihovim roditeljima, ali je strašno što se dešava da decu čak i roditelji tuku ako dolaze u Svratište jer to znači da nisu na ulici i da ne zarađuju - priča Batrnekova.
Ona kaže da ne može da shvati razloge zbog kojih bi se neko usudio da vređa ili udari dete koje nije svojom voljom na ulici.
- Deci je ionako teško što moraju da prose i rade na ulicama i ne mogu da shvatim sugrađane koji se prema njima tako ponašaju. Naša država ne radi ništa da zaštiti ovu decu, niko ne brine o njihovim pravima i celo društvo je krivo za ovakvu situaciju - kaže Batrnekova.
Beograđani tolerantniji
U Beogradu je, srećom, situacija znatno bolja. Iz Centra za integraciju mladih, koji više od šest godina upravlja Svratištom za decu, kažu da je fizičko nasilje prema deci ulice u prestonici sve ređe.
- Godinama sa građanima radimo na edukaciji, trudimo se da javnost naučimo toleranciji. Dešava se, naravno, i sad da neko iz ličnih predrasuda tu decu vređa, ali je u poslednje vreme sve češća situacija da ljudi zastanu, pitaju ih kako su, kupe im nešto za jelo ili ih upute u našu ustanovu - priča Milica Đorđević, direktorka CIM.
Da podsetimo, nedavno su iz ove organizacije poručili da neće moći da nastave sa radom u Svratištu zbog toga što iz budžeta Grada Beograda nije izdvojeno dovoljno sredstava.
Kako je najavljeno, Grad će ovih dana objaviti listu projekata koje će finansirati, među kojima je najverovatnije i Svratište. Međutim, u Centru za integraciju mladih kažu da nisi zadovoljni ponuđenim rešenjem jer smatraju da takav model nije održiv. Njihov predlog je da se preuzme praksa iz Valjeva, gde se rad organizacije koja vodi Svratište finansira kao uslužna delatnost.
