Gabrielle Bonheur Chanel rođena je 19. avgusta 1883. godine u Somjuru, u Francuskoj. Detinjstvo je provela u sirotištu, a sa 12 godina, otac je poslao u internat pri katoličkom manastiru. Monahinje su je naučile krojačkom zanatu i mladoj Gabrijel, koja je godinama bila prinuđena da nosi uniformu, postao je san da sve žene obuče po svom ukusu.
Napustivši internat, netalentovana, ali veoma privlačna Gabrijel se oprobala u muzici, najčesće izvodivši dve pesme: "Ко Ko Ri Kо" i "Qui qu a vu Coco?". Dobila je nadimak Koko, koji joj je zauvek ostao. Muzička karijera nije potrajala, ali joj je nastupanje u lokalnom baru "La Rotonde" bilo ulaznica u boemske krugove.
Ljubav i moda
Život i karijeru Koko Šanel obeležilo je mnogo muškaraca. Prvu svoju ljubav, bogatog oficira Etjena Balzana, srela je dok je pokušavala da se ostvari kao pevačica. Sa njim se preselila u aristokratsko predgrađe Pariza i počela luksuzno da živi, kreirajući šešire iz hobija. Osetivši samopouzdanje rastala se od njega i počela da živi samostalno održavajući bliske odnose sa njegovim prijateljem Kapelom.
Francuska kreatorka zaljubila se na prvi pogled u engleskog aristokratu Artura Kapelu. On je podržavao Šanel i finansirao njene projekte. Koko je 1910. godine otvorila svoj prvi butik u Parizu, a kasnije i veliku prodavnicu u Dojvilu. Vremenom njeni modeli postajali su sve popularniji, no, na privatnom planu Šanel je doživljavala razočaranja. Kapel se oženio Dajanom Lister i nakon venčanja poginuo. Ovaj niz događaja pokosio je Koko. Oporavila se, tek kada je upoznala, deset godina mlađeg od sebe, ruskog kneza Dimitrija Pavloviča. Osim interesovanja za rusku narodnu nošnju, čije je elemente koristila u svojim kreacijama, značajnu rolu u njenoj karijeri, knez Dimitrij je odigrao i upoznavši je sa parfimerom Ernestom Boom. Koko se upustila u smeli eksperiment 1921. godine i proizvela, prvi put u istoriji, parfem Modne kuće. Chanel № 5 postao je najpopularniji parfem modne industrije.
Ljubavni život Koko Šanel bio je veoma bogat, ali se ona nikada nije udala. Kada je Vestminsterski vojvoda zaprosio uzvratila je: - Na svetu postoji mnogo vojvotkinja, ali, samo jedna Koko Šanel! -
Karakter i stil
Boravak u sirotištu i katoličko vaspitanje uslovilo je kod Šanel razvoj čvrstog karaktera i želje da pobegne od bede i neizvesnosti. Nedostatak očinske ljubavi i pažnje učinilo je da Koko stalno bude u muškom društvu. Uspostavila je bliske kontakte sa mnogim velikanima svoga doba: Pablom Pikasom, Sergejem Djagiljevim, Igorom Stravinskim i Žanom Koktoom. Mnogi su želeli da se zbliže sa poznatom kreatorkom iz znatiželje, ali su, onda, sa oduševljenjem otkrivali da je Koko inteligentna, oštroumna i originalna žena. Sam Pikaso nazvao ju je "najpromišljenijom ženom na svetu". Muškarce je privlačila neobičnim ličnim osobinama i nepredvidljivim ponašanjem. Koko je bila ili umiljavajuća i koketna, ili oštra, pravična, čak i cinična. Kada je dobila opasnog konkurenta – Kristijana Diora, ona se javno podsmevala hiperženstvenosti koju je on propagirao: - Muškarac koji nije imao nijednu ženu u svom životu, pokušava da ih obuče tako kao što bi obukao sebe da je žensko. -
Madmazel Koko bila je ljubomorna i sujetna. Ona je uvek nosila vrpcu sa makazama oko vrata. Desilo se da je, videvši Živanšijev kostim na jednoj od svojih manekenki, prišla i isekla ga, govorivši da tako kostim izleda lepše.
Impulsivnost je pratila u svim životnim sferama. Kraljica mode revolucionarnih ideja, koja je oslobodila žene preuskih korseta, dugih slojevitih suknji i šešira natrpanih ukrasima, nikada nije crtala svoje kreacije. Manekenka, platno, igla, konac i makaze bili su dovoljni da ideje, koje je često dobijala i u snovima, pretvori u savršene modele. Najznačajnije novine ogledale su se u jednostavnosti i eleganciji. Ona je prva primenila engleski klasični muški stil na žene, uvodeći ženske pantalone u modu. Sledeći svoju genijalnu intuiciju kreirala je uske sakoe i ravne suknje, udobne kostime od tvida i žerseja, malu crnu haljinu, šeširiće koji prekrivaju pola lica i damske torbice sa tankim kaišem. Dopunjeno kratkom niskom bisera oko vrata, cipelama sa visokom potpeticom i par kapi neizbežnog Chanel № 5 parfema predstavlja prepoznatljiv Šanel stil koji je aktualan decenijama, nezavisno od trenutno vladajućih svetskih modnih trendova.
Žene su sa oduševljenjem prihvatile Šanel koncepciju originalne ženstvenosti i blage seksipilnosti, večite elegancije i mode koja ne stari. Vođena devizom da treba isticati prednosti i skrivati nedostatke figure, Šanel je smatrala da lep izgled nije uslovljen mladošću i prirodnom lepotom.
Dobrovoljno izgnanstvo i povratak u Pariz
Najintrigantniji period u životu Koko Šanel počinje neposredno pred Drugi svetski rat kada je na vrhuncu slave i stvaralačke energije, 1939. godine, iznenada zatvorila sve svoje butike i odselila se u Švajcarsku. U periodu Nemačke okupacije Pariza, Šanel je bila u ljubavnoj vezi sa nemačkim oficirom, Hansom Ganterom. Insistiranje da posreduje u pregovorima predstavnika Trećeg Rajha i Čerčila usložnilo je situaciju. Iako to nije ostvarila, nakon oslobođenja Francuske, Koko Šanel je bila uhapšena pod sumnjom da je sarađivala sa nacistima i počinila ratni zločin. Na intervenciju engleske kraljevske porodice oslobođena je bez suđenja pod uslovom da dobrovoljno napusti zemlju.
Sedamdesetogodišnja Šanel 1953. godina vratila se u Pariz i posvetila se modi nakon višegodišnje pauze. Svoj povratak je obrazložila rečima: - Nisam više mogla da gledam šta su sa pariskom visokom modom uradili dizajneri poput Diora! - Međutim, njena nova kolekcija nije doživela uspeh; Francuzi nisu bili spremni da joj oproste saradnju sa okupatorima. Nastavila je da kreira i vrlo brzo počela je prava šanelmanija u celom svetu.
Gabrijel Koko Šanel umrla je 10. januara 1971. godine, u apatmanu hotela "Ritc" u Parizu, preko puta raskošne, celom svetu poznate modne kuće Šanel. Iako je osnovala jednu od najvećih modnih imperija na svetu, u njenom garderoberu nađeno je samo tri kompleta, odnosno "veoma stilizovanih kostima", kako bi rekla velika kraljica mode.
Koko je stvarala savršenu odeću odrezajući makazama sve što joj se činilo suvišnim, ali je, više od svega, želela da iz svoje biografije odstrani sve ružne i loše događaje – sirotište, barske nastupe, reputaciju dame polusveta i osudu za špijunažu. Nažalost, to platno nije uspela da prekroji...
