Dva istraživača sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta izveli su eksperiment u kome su otkrili da Srbi u Zagrebu imaju 25 odsto manje šanse da nađu posao od Hrvata.
Antun Vukelić i Darja Maslić-Seršić izmerili su u Hrvatskoj nivo diskriminacije pri zapošljavanju tako što su posao tražili pod lažnim imenima Vojislav Trifunović i Tomislav Lučić, kao i Jovanka Trifunović i Marina Lučić, piše Jutarnji list, a prenosi Press Online.
Na službeno postavljena pitanja poput “Da li biste zaposlili Srbina?” koja mere nivo socijalne distance uvek se dobijaju društveno prihvatljivi, politički korektni odgovori. Protiv gej brakova još se može javno govoriti, ali javno reći da kao poslodavac ne zapošljavaš Srbe nije prihvatljivo.
Ipak, postoje suptilnije tehnike kojima se može izmeriti stvarna diskriminacija u društvu. Jednu od njih, tvz. metodu prirodnog eksperimenta, upotrebili su sociolog i psiholog sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta – dr Antun Vukelić i dr Darja Maslić Seršić.
Izmislili su imena Hrvata i Srbina koji imaju istu kvalifikaciju i slali molbe na konkurse testirajući hoće li zagrebački poslodavci više interesa pokazati za Vojislava Trifunovića ili Tomislava Lučića. Isto su uradili i za izmišljenju Hrvaticu i Srpkinju – Jovanku Trifunović i Marinu Lučić.
- Naši izmišljeni kandidati po svim su karakteristikama bili odlični za traženi posao, pritom se nigde nisu nacionalno deklarisali. Ali, pažljivo smo im birali imena koja lako asociraju na hrvatsku ili na srpsku nacionalnu pripadnost - komentariše Maslić Seršić.
I upravo samo na osnovu imena, oni kandidati koji su imali imena koja su asocirala na srpsku nacionalnu pripadnost, imali su 25 odsto manje šanse od onih čija imena su asocirala na hrvatsku nacionalnu pripadnost.
- Bilo nam je jedino važno da poslodavac kandidata pozove na razgovor, dalje od toga nismo išli. Kad bi dobio poziv za razgovor, kandidat bi se izvinio rekavši da je u međuvremenu pronašao posao ili da se seli - kaže Maslić Seršić.
Ispitivanje je pokazalo da Vojislav i Jovanka, uprkos istim kvalifikacijama, imaju do 25 odsto manje šanse od Tomislava i Marine da uopše uđu u selekciju za posao u Zagrebu.
Inače biografije kandidata uvek su se razlikovale u nekom nebitnom detalju - jedan je bio godinu dana stariji ili tome slično. Molbe su pisane bez pravopisnih grešaka, stilski ujednačene, razlikovala se samo grafička obrada teksta, da ne bi izgledalo kao da ih je pisala ista osoba.
Istraživači su imali veliku, neformalnu mrežu saradnika.
- Čovek sa Fakulteta elektrotehnike i računarstva objasnio nam je koja su klasična znanja koja mora imati tek završeni student ETF-a, a šta je ono što će znati neko ko je diplomirao pre pet godina, jer programi se menjaju. Imali smo i ljude s arhitekture, građevine… medicinska sestra nas je savetovala kad smo pisali molbu za medicinskog tehničara. Ipak, za neka zanimanja, npr. frizersko, mislim da nisam dobro napisao molbu - kaže jedan od istraživača koji je učestvovao u ovom eksperimentu.
