Na opijanje nas navodi koji povećava nivo dopamina u mozgu, poznatog kao „srećna” hemikalija, javlja Pnas Journal.
Ovo je jedan od mnogih gena koji su već povezani sa problemom alkoholizma a naučnici iz King koledža iz Londona su otkrili da, oni koji nemaju RASGRF-2, imaju znatno manju želju za alkoholom.
Skeniranje mozgova 663 dečaka tinejdžera pokazalo je da oni koji imaju određenu verziju ovog gena imaju i osetljiviju reakciju na dopamin.
Tokom rešavanja zadatka koji donosi nagradu, 14-godišnjaci su imali veću aktivnost u delu mozga nazvanom striatum, zaduženom za otpuštanje dopamina.
Nakon dve godine, istraživači su pozvali istu grupu dečaka i pitali ih kakve su im navike kad je reč o konzumiranju alkohola. Oni koji su imali „pogrešnu” varijaciju RASGRF-2 gena, pili su češće.
- Ovo nije dokaz da pomenuti gen izaziva prekomerno opijanje, najverovatnije su u igri i faktori okoline i drugi geni, ali ova otkrića pomažu u razumevanju zašto su neki podložniji čarima alkohola od drugih - kaže vodeći istraživač prof. Gunter Šuman.
- Izgleda da je ovo gen koji određuje koliko alkohola doživljavamo kao neku vrstu nagrade. Ljudi traže situacije koje će ispuniti njihov osećaj za nagrađivanje i učiniti ih srećnim a ako je vaš mozak “nabaždaren” tako da alkohol smatra kao nagradu, onda će tražiti upravo to – izjavio je prof. Šuman.
Suština je da, ako ljudi imaju određenu varijaciju gena, alkohol će im dati jači osećaj zadovoljstva i samim tim ih učiniti podložnijim čestom opijanju.
Teorija zahteva dodatna istraživanja da bi se dokazala jer je studija bazirana samo na mladim tinejdžerima. Naučnici tvrde da će u budućnosti biti dostupni genetski testovi koji će pomoći da se predvidi koji ljudi su skloniji zloupotrebi alkohola. Takođe, biće lakše i stvaranje novih lekova koji će blokirati „efekat nagrade” kod nekih.
Međutim, ovo ne znači da, ako imate RASGRF-2 gen, nikad ne treba da pipnete alkohol i obrnuto, ako ga nemate, da možete da pijete do mile volje.
