Da će nam opizderiti sankcije, to shvaćamo svi mi osim naše Vlade, koja se niti jednom riječju nije očitovala o tome. Ako Vlada neće da odgovori gospođi Viviane, oću ja... Što ne bi? Pa Hrvatska je moja koliko i Vladina. Mogu i ja:
"Poštovana gospođo Vivian, sankcije koje mislite opizderiti mojoj zemlji će samo naštetiti mom narodu, dok će ova uhljebljena banda (birajde, lutko, nema kakvih nema, svi su isti) i dalje doručkovati kavijare, ručati brancine i večerati ptičjega mlijeka. Da se nas, narod, pita... mi bi vami otog Perkovća poslali poštom, i to preporučeno, al mi smo u vlastitoj zemlji ka stabla – svako nas reže i dela od nas daske razne debljine, baš onako kako mu se svidi.
Nemoj, Vivian, opižđevat te sankcije, majka ga jebla! Ako oš, aj dođi kod mene u Liku, ispeće mater pile i krumpira i nekav kolač, pa ćemo uz ručak podivanit o svim tim sranjima. Otićemo među narod da vidiš kako narod živi, a ne ono što ti ovi naši mlatimudani podastiru. Nemoj nase sramotu navlačit, sve se može riješit uz pile i punu vanglu krumpjera... i čašcu rakice, domaće. Ajde da te puno ne smetam, pozdravide mi tamo sve jer ne znam nikog i javide akob došla da znamo stavit čistu krevetninu i jastuk!
P.S. Pita mater ako gore ima jeftinog praška za veš da poneseš osam kila... Platćemot kad dođeš knami! Živla mi!
Krule iz Hrvatske, iz Like (Liku vidt moraš, usraćeš se od ljepote!)"
