Čudovišni tornado koji je pogodio grad Mur u Oklahomi (SAD) bio je dug 27 km, širok oko 2 km, i do 600 puta snažniji od atomske bombe koja je u II svetskom ratu sravnila sa zemljom Hirošimu.

Računica koja to potvrđuje zasnovana je na merenju enegije oslobođene u vazduhu tokom 40 minuta trajanja i množenju dobijenih vrednosti sa razmerama i trajanjem nepogode, prenosi Blic.

Tornado je iz svemira snimila i NASA.

Nacionalna meteorološka služba SAD u četvrtak je ovaj tornado klasifikovala kao nepogodu klase EF-5, imajući u vidu njenu širinu, ozbiljnost štete i brzinu vetra koja je, prema procenama, iznosila između 320 i 340 kilometara na sat. Tornado klase EF-5 je najjači vetar na Zemlji.

Hirošima 1945. godine

Najveća ikada zabeležena snaga vetra iznosila je 486 kilometara na sat i izmerena je radarskim putem za vreme tornada tipa EF-5 koji je 3. maja 1999. pogodio grad isti grad - Mur u SAD.

Mur 2013. godine Prema rečima meteorologa sa Univerziteta Pensilvanija, nastanak ovako jake nepogode zahteva da se stekne čitav niz uslova i to tačno u određenoj količini. Za tornado je, recimo, potrebno prisustvo vlage u vazduhu, ali ako je ima previše, vetar može i da zamre. A kada se idealni uslovi steknu - čuvaj se ko može! Prirodna stihija ruši sve pred sobom.

Uz sve to, uragani, zimske oluje, toplotni talasi i druge velike nepogode nauci su bolje poznati i lakše mogu da se predvide od tornada. Razlog je taj što je čak i tornado poput onoga koji je pogodio Mur, dug preko 30 kilometara, sa meteorološke tačke gledišta je pojava koja se događa retko, teško joj je ući u trag, a još teže se može proučiti.

Stoga tornada predstavljaju veću misteriju od svojih rođaka uragana.