List "Delo" objavio je pismo jednog slovenačkog policajca koji je napisao da neće izvršavati naređenja ukoliko bude morao da udari "glagnog komšiju". Policajac je napisao da je vlada gotova i pozvao je svoje kolege da spuste štit i kacige jer su i policajci deo naroda.
Pismo koje je privuklo pažnju svih u regionu prenosi vam u celini:
"Poštovani policajci - kolege, prijatelji, očevi i majke slovenačke dece. Bio je rat, bilo je nasilja, uspešno smo obranili Sloveniju, samo smo želeli nezavisnost i bolji život. Ali sada smo ostali zarobljeni, u zatvoru smo slovenačke politike, leve i desne, u diktaturi Janeza Janše, nesocijalne poremećene osobe koja nas vodi i koja je upregnula Vinka Gorenaka, našeg izdajicu zahvaljujući kome primamo minimalne plate. Upravo taj Gorenak izdao je svoje kolege.
I tako smo mi postali deo ustanka, deo slovenačkog ustanka koji ima dve strane. Prva strana je narod koji želi iskoreniti totalitarnu diktaturu vlasti, a druga strana je šačica nezasitnih materijalista koji su zaboravili da smo mi Slovenci ljudi. I mi ljudi, čiji su krv i srce slovenački, nećemo dati da Slovenija bude politička elita.
Ja sam zaprepašćen, ne mogu da verujem, da se slovenačka policija sve više bavi "kriminalom" u koji spadaju krađa peciva i hleba, krađa osnovnih stvari za život. Ti ljudi nisu lopovi i kriminalci, oni su gladni! To rade da bi preživeli. Da prežive u Sloveniji koja je trebalo da postane nova Švajcarska. Tu se više ne može živeti. Ti gladni ljudi koji su ukrali pecivo i hleb su osuđeni. A tajkuni, vladajući i gradonačelnici ne. Zato samo poručujem vlastima: još uvek sam čovek, još uvek znam šta je dobro a šta loše. Čak i kad stavim kacigu, pancir i držim pendrek.
Ni kada mi narede, neću tući gladnog komšiju
Poručujem Goreneku, Janši i svim ostalima, levima i desnima nikad neću udariti one koji protestuju. Neću udaridi gladne, čiju patnju izaziva vaša nesposobnost. Nežu udarati ljude koji su u pravu. Neću udariti gladnog komšiju, sina, oca, majku, sestru...
Nikada nisam i nikada neću. A po naređenju? Ni tada. Hvala, nisam tako vaspitan.
A ti, dragi kolega, prijatelju?
Sin mi je plakao kad sam mu rekao da nemam novac za njegov rođendan
Politički nikada nisam bio opredeljen. Ovo pišem jer moj petogodišnji sin za tri meseca slavi rođendan. Već sam mu rekao da ne zove drugare iz odeljenja. Nemamo novca, iako smo i supruga i ja obrazovani. Bio je bez reči, plakao je. Obećao sam mu da će sledeće godine imati veliku proslavu, a i to sam verovatno slagao. Zbog suza sam morao da lažem, zbog nesposobnih vlastodržaca, zbog marioneta, koje ne mare za radnike i zaposlene.
Zbog običnih ljudi pišem ovo pismo. Spustiću štit, skinuti kacigu, odbaciti naredbu. Ja sam deo vas, dragi ljudi!
Za vladu, levima i desnima, samo za vas: GOTOVI STE! Spustićemo štit!
Policajac"
