Vojni savetnici predsednika SAD razmatraju opciju za napad na Siriju po uzoru na NATO bombardovanje SRJ iz 1999. kako bi zaobišli UN, piše “Njujork tajms”, a prenosi B92.
Kako navodi list, američki predsednik Barak Obama i dalje odmerava kako da reaguje povodom navodnih napada hemijskim oružjem u Siriji, dok njegovi saradnici istražuju da li bi "Operacija Plemeniti nakovanj", završna faza rata na Kosovu i Metohiji, mogla da posluži kao presedan za akciju u Siriji.
Iako iz SAD još nisu stigle toliko jasne pretnje kao iz Evrope, Obama je u sredu nagovestio da bi moglo da dođe do pokušaja da se zaobiđu tela Ujedinjenih nacija.
Glavni razlog za to je što bi Rusija sigurno stavila veto na bilo kakvu odluku o primeni sile nad režimom predsednika Sirije Bašara al Asada.
- Ako SAD napadnu drugu zemlju bez podrške UN i bez jasnih dokaza o napadima hemijskim oružjem, postavlja se pitanje da li bi to bilo u skladu sa međunarodnim pravom i da li bismo imali podršku saveznika za tako nešto - rekao je Obama za CNN.
On je navode o napadu hemijskim oružjem, za koji još nema dokaza, jer inspektori još nisu na terenu, nazvao velikim događajem koji zaslužuje "ozbiljnu zabrinutost" i naveo da SAD imaju "malo vremena da reaguju".
Iako se on slaže da je neophodno da eksperti UN ustanove da je bilo napada hemijskim oružjem, u Beloj kući se već razgovaralo o presedanima i Kosovu, piše "Njujork tajms". To bi moglo da bude uvod u vazdušni udar sličan onom koji je u Srbiji poznat pod netačnim nazivom "Milosrdni anđeo".
- Kosovo je očigledan presedan za Obamu, jer su i u Siriji ubijani civili, a Rusija ima dugogodišnje veze sa režimom koji je optužen za zločine. Predsednik Bil Klinton je 1999. godine iskoristio podršku NATO i tvrdnje da štiti nenaoružanu, ranjivu populaciju kako bi opravdao 78 dana bombardovanja SRJ - piše list.
Viši zvaničnik je za list potvrdio da je "kosovski presedan" tema na sastancima o Siriji, ali je istakao i da se razmatra da li bi udar iz vazduha imao neželjene posledice, kao što su destabilizacija Libana ili odliv većeg broja izbeglica u Jordan, Tursku i Egipat.
- Prejako bi bilo reći da radimo na legalnom okviru za akciju, s obzirom na to da predsednik nije doneo odluku. Ipak, Kosovo je, naravno, presedan za nešto što je jako slično - rekao je neimenovani zvaničnik.
Bivši ambasador SAD pri NATO Ivo Dalder kaže da je u slučaju Kosova korišćen argument da je zbog "stanja humanitarne opasnosti" međunarodna zajednica imala obavezu da reaguje, ako treba i silom.
U slučaju Sirije, smatra Dalder, administracija bi mogla da tvrdi da je upotreba hemijskog oružja stvorilo stanje humanitarne opasnosti i da je ona možda uvod u širu upotrebu takvog naoružanja.
- Ako predsednik želi da stvori legalni okvir za delovanje, postoje mnogi načini da se to učini van konteksta UN - smatra bivši Obamin savetnik za Bliski istok Denis B. Ros.
Za razliku od, ipak i dalje opreznog Obame, šef britanske diplomatije Vilijem Hejg je rekao da Britanija veruje da je napad izvršen i da iza njega stoji Asadov režim, Francuska je već zapretila upotrbeom sile, dok je stav Rusije da je u pitanju najverovatnije montiran događaj.
"Njujork tajms" ističe i da su oštre izjave evropskih zvaničnika nešto što "podseća na situaciju o Kosovu".
U međuvremenu jedan zvaničnik odbrane SAD saopštio je da će američka ratna mornarica pojačati prisustvo u Sredozemnom moru još jednim, četvrtim ratnim brodom, naoružanim krstarećim raketama, zbog sve veće krize u Siriji.
Neimenovani zvaničnik je rekao da je brod Mahan trebalo da se vrati u bazu u Norfolku, u saveznoj državi Virdžiniji, ali da je zapovednik Šeste flote odlučio da ga zadrži u regionu, javio je Rojters.
Taj zvaničnik je, s druge strane, naglasio da mornarica SAD nije dobila nalog da se pripremi za vojne operacije zbog dogadjaja u Siriji.
