Epilog pregovora predstavnika Beograda i Prištine koji opredeljuje budućnost Srba na Kosovu i Metohiji, nije do sada komentarisao ni jedan ruski političar.
To ne znači da ruski diplomati i političari ne prate kakve poteze vuče srpsko rukovodstvo. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić će 21. maja, kako je već najavljeno, stići u Rusiju na poziv predsednika Vladimira Putina.
Osim što je informisao ruskog ambasadora Aleksandra Čepurina o sporazumu koji je u Briselu postignut sa predstavnicima Prištine, predsednik Srbije je i poslao pismo Putinu.
Pre dolaska Nikolića u Rusiju 21. maja, oko Uskrsa bi, kako se govori u političkim krugovima u Moskvi, mogla stići srpska "izvidnica", tandem Vučić-Dačić.
Ta vanredna "tajna" poseta, ako do nje zaista dođe, trebalo bi da ima konsultativni karakter jer se premijer Dačić nedavno u Moskvi sastao s predsednikom Putinom i premijerom Medvedevom.
Rusija je do sada bila najverniji srpski saveznik u borbi za očuvanje Kosova i Metohije, pa se samo po sebi nameće pitanje: šta zapravo znači to ćutanje ruskih političara? Da im se sviđa dogovor, oni bi već javno izneli stav, pišu Novosti.
Jedan od ruskih političara sa kojima je razgovarao dopisnik Novosti rekao je da u takvoj situaciji "nema šta da se kaže". Pogotovo su zaćutali oni koji su javno kritikovali bivšeg predsednika Tadića i bili na neki način lobisti sadašnjeg predsednika Nikolića.
Pogotovo oni ruski političari i analitičari koji su se razočarali u Nikolića, sada ne žele da komentarišu dogovore Beograda i Prištine, piše ovaj list.
"Briselski dogovor je poraz i ruske diplomatije, jer su posle izbora Nikolića ruski diplomati govorili o posebnim odnosima sa novim predsednikom Srbije koji u spoljnoj politici ima i ruski vektor", piše u komentaru agencije "Regnum", koji se u mnogo čemu poklapa sa mišljenjem velike većine moskovskih eksperata za Balkan.
Ovih dana mnogo puta smo čuli rečenicu: Bio je u pravu ministar Sergej Lavrov kada je u Dumi rekao "ne možemo mi biti veći Srbi od Srba". Poslednji ruski zvaničnik koji je govorio o pregovorima Beograda i Prištine bio je Andrej Maslov, direktor četvrtog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije koji pokriva Balkan. Kako podseća B92:
"Suvereno je pravo srpskog rukovodstva da traži rešenja izlaza iz sadašnje situacije. Rusija je spremna da prihvati bilo koju odluku rukovodstva u Beogradu, rekao je Maslov. On je zapravo ponovio poznati stav najvišeg rukovodstva u Kremlju".
Sada se bolje razume pomalo nervozna reakcija premijera Medvedeva posle pregovora sa Dačićem kada je na pitanje dopisnika Novosti "kako će Rusija pomoći Srbima" rekao: "Ispada da bi Rusija trebalo da bude više zainteresovana od samih Srba za odbranu Kosova".
Kako će se događaji na Kosovu i Metohiji odvijati dalje, u Moskvi, ne samo političari već i analitičari, ne žele da prognoziraju.
Jedino poneki komentator, poput Dmitrija Semušina iz agencije "Regnum", sa cinizmom poručuje da "ruskim diplomatima ostaje da pričaju o suverenom pravu Beograda da odlučuje, a jedino će korist imati novi ruski mladi diplomati kad se budu otvarala radna mesta u novom diplomatskom predstavništvu u Prištini".
