Istraživači sa ETH univerziteta u Cirihu i Univeziteta u Majamiju ustanovili su da su neki od najvećih vrtolga u južnom delu Atlantskog okeana matematički ekvivalentni misterioznim crnim rupama u svemiru. Okeanski vrtlozi su okruženi tako gustim cirkularnim vodenim strujama da sa vodom rade isto što i svemirske crne rupe sa svetlošću - vezuju je za sebe i ne dozvoljavaju joj da umakne, piše Blic.
Klasične crne rupe je nemoguće videti, ali astronomi su uvereni da postoje. U pitanju su deformacije u prostor-vremenu koje usisavaju sve što im se približi, uključujući i svetlost.
"Crne rupe" koje su naučnici sada otkrili u okeanu svojevrsni su ekvivalent ovim svemirskim, utoliko što vodu gutaju na sličan način kao i svemirske crne rupe svetlost. U pitanju su neki od najvećih morskih vrtloga u južnom delu Atlantika, a izveštaji tvrde da se njihov broj u ovoj oblasti povećava, dok sve veće količine tople, slane vode teku ka severu.
Naučnici veruju da bi ovi okeanski vrtlozi mogli da ublaže negativne posledice topljenja morskog leda zbog globalnog zagrevanja. Njihov tačan uticaj na klimatske promene i širenje zagađenja u okeanima tek treba da bude utvrđen, između osalog i zbog toga što su donedavno misteriju predstavljale i tačne granice vrtložnih vodenih masa.
Georg Haler, profesor nelinearne dinamike na ETH u Cirihu, i Francisko Berona-Vera, istraživač i profesor okeanografije na Univerzitetu Majamija, veruju, međutim, da su sada uspeli da ovu zagonetku reše. Oni su sa niza snimaka dobijenih iz satelita uz pomoć matematičkih modela izolovali vrtloge koji trasnportuju vodu. Na njihovo iznenađenje, ispostavilo se da su ovi vrtlozi matematički ekvivalent crnih rupa.
Očekuje se da će dalji rezultati proučavanja ove prirodne pojave doprineti rešavanju niza zagonetki veznih za okeane, od klimatski promena pa do pravaca širenja zagađenja.
//www.youtube.com/embed/xusdWPuWAoU
