Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vaskrsenje Hristovo, događaj kojim je počela novozavetna istorija čovečanstva.
Proslava Vaskrsa počela je ponoćnim liturgijama u svim pravoslavnim crkvama. Patrijarh srpski Irinej služio je vaskršnju liturgiju u Hramu Svetog Save na Vračaru, gde je u ponoć, crkvenim zvonima, litijom i prvom molitvom pred zatvorenim vratima Hrama počelo obeležavanje najvećeg hrišćanskog praznika.
Pored velikog broja vernika, ponoćnoj liturgiji priustustvovali su premijer Ivica Dačić, savetnik predsednika Republike Oliver Antić, državni sekretar u MUP-u Vladimir Božović, direktor Kancelarije za vere Mile Radojević, princeza Jelisaveta Karađorđević, kao i predstavnici verskih zajednica.
Predsednik SAD Barak Obama čestitao je danas Uskrs pravoslavcima u Americi i celom svetu, u svoje ime i u ime svoje supruge Mišel, javlja Verska informativna agencija (VIA).
Obama je pravoslavcima poželeo da im se ostvare najbolje želje i poručio da “treba slediti Hristov put ljubavi i nade”.
- Potrebno je setiti se pravoslavnih hrišćana koji su proganjani i izlagani nasilju, pre svega na Bliskom istoku i na severu Afrike. Oni su vekovima u Egiptu, Libanu, Siriji, Iraku davali doprinos i obogaćenje - naveo je Obama u čestitki, prenosi Beta.
Prema njegovim rečima, Amerika će jačati svoju privrženost “obavezi da zaštiti univerzalna ljudska prava, uključujući slobodu.
Putin je čestitao Uskrs pravoslavnim hrišćanima i svim Rusima koji slave taj praznik i poželeo im zdravlje i sve najbolje.
- Uskrs daje milionima ljudi radost i nadu i navodi na dobra dela. Takođe nas ponovo usmerava prema duhovnim vrednostima, koje imaju posebnu ulogu u istoriji Rusije i doprinose nacionalnoj kulturi - naveo je u poruci ruski predsednik, koji je pored premijera Dmitrija Medvedeva sinoć prisustvovao centralnoj svečanosti u moskovskoj Crkvi Hrista spasitelja, prenela je agencija Itar-Tas.
Putin je dodao kako je "važno ukazati na plodonosne aktivnosti Ruske pravoslavne crkve, koja podržava mir i slogu u ovoj zemlji, kao i razvoj međuverskog i međuetničkog dijaloga".
- Crkva vodi brigu o unapređenju javnog morala i porodičnih vrednosti, a takođe i za vaspitanje novih generacija. Pored toga, Crkva značajno doprinosi rešenju aktuelnih socijalnih problema - istakao je ruski predsednik.
Foto: Tanjug
Prema odlukama Nikejskog sabora koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs se slavi u prvu nedelju punog meseca posle proleće ravnodnevnice, ali obavezno posle jevrejske Pashe. Vaskrs je pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja.
Proslava Vaskrsa koja je počela ponoćnim bogosluženjima u svim pravoslavnim crkvama, nastavljena je svečanim jutarnjim liturgijama na kojima se uz molitvu i čitanje Jevanđelja objavljuje najveća radost hrišćanskog sveta. Prva molitva služi se pred zatvorenim vratima hramova koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Dana žalosti, Velikog petka i Velike subote, u znak radosti Vaskresenja oglašavaju prva zvona.
Foto: Tanjug
Vaskršnjim obredima prethodilo je unošenje plaštanice sa Hristovog groba, koja je na Veliki petak izneta pred oltar i koju vernici celivaju u dane najveće hrisćanske žalosti. Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja, se prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena koja je u Rim došla sa porukom o Vaskrsenju. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju, prenosi Tanjug.
Vernici, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove "čuvarkuća".
Vaskrs hrišćani slave tri dana, a u SPC pravoslavni vernici razmenjuju pozdrave - Hristos vaskrse i - Vaistinu vaskrse!
