Žene obučene u bele haljine, bile one utvare ili vizije, su prisutne u legendama svih naroda i podneblja. Međutim, ko su zapravo one i zašto ih svuda ima?
U nemačkim legendama, pojavljuju se u podne i zaslepljuju svojom lepotom. Smatraju ih dobrim duhovima koji leče i okrepljuju. U Holandiji se misli da su duhovi doktorki koje obilaze groblja i pomažu dezorijentisanim dušama.
U nekim kulturama ih ne smatraju dušama umrlih već duhovnim bićima, slugama Majke Prirode. Različito je i tumačenje njihove uloge, pa su tako u Irskoj glasnice smrti, a u Meksiku se smatra da su duše žena koje su udavile svoju decu, pa pored reka čekaju nove žrtve.
U Japanu se na njih gleda kao na osvetničke duhove koji se vežu za mesta ili predmete i napadaju sve koji im se približe.
U savremenim pričama pojavljivanje žene u belom se pre svega vezuje za nesrećnu ljubav. Tako su brojna viđenja devojaka u belom na liticama s kojih su prerano skočile u ralje smrti, a sve zbog slomljenog srca, nevere ili smrti njihove jedine, prave ljubavi.
Brojna su i ukazanja nesrećnih žena u belom koje gledaju kroz prozor u iščekivanju braće, supruga ili očeva koji su u ratu, iako znaju da se nikada neće vratiti. Stare kuće s dugom prošlošću skoro uvek sa sobom donose barem jednu takvu nesrećnu priču i ženu u belom koja povremeno proviri u svet živih.
Iako su tumačenja različita i prilagođavaju se kulturi i vremenu u kojem se ovaj fenomen pojavljuje, jasno je da je reč o globalnoj pojavi. Postoji li jedno objašnjenje? Ili sve zavisi od percepcije stvarnosti? Mudri ljudi tvrde da žene u belom mogu da vide samo odabrani pa zato i pravi razlog pojavljivanja mogu da spoznaju jedino oni.
