Gradonačelnik Londona Boris Džonson rekao je da je tužna, ali neporeciva istina da je Prvi svetski rat, sa svim svojim ubistvenim užasom, najvećim delom rezultat nemačkog ekspanzionizma i agresije.
Džonson je u autorskom tekstu pod naslovom "Nemačka je počela Veliki rat, ali levica ne može da podnese da to kaže" za britanski list "Telegraf", kritikovao laburiste za pokušaj umanjivanja uloge Nemačke u Prvom svetskom ratu i pripisivanje krivice Srbiji za njegov početak.
On je ocenio da je na stogodišnjicu Prvog svetskog rata, više nego ikada ranije, veoma važno da se prema istini odnosi sa poštovanjem.
"Jedan od razloga zbog kojih sam konzervativac jeste da, na kraju krajeva, jednostavno ne mogu da podnesem intelektualnu neiskrenost levice... Činjenica je da Laburistička partija veruje da nije pristojno da se to pomene", naveo je Džonson.
On je rekao da je stranački portparol za resor obrazovanja Tristram Hant nedavno, u članku za "Obzerver", krivicu za Veliki rat misteriozno prebacio na Srbe.
"Hant je u tekstu, koji zaslužuje Nobelovu nagradu za glupost, misteriozno uperio prst u Srbe. Optužio je Ruse. Optužio je Turke zbog toga što nisu uspeli da sačuvaju Otomansko carstvo, a u jednom trenutku sugerisao je da smo preoštri prema ratobornoj junkerovskoj klasi", istakao je Džonson.
Gradonačelnik Londona naglašava da je "Nemačka bila ta koja je pogurala Austriju da krene u rat protiv Srbije, objavila rat Rusiji 1. avgusta 1914. godine, zaključila da je neophodno izvršiti invaziju na Luksemburg. Nemačka je bila ta koja je aktivirala plan 'Šlifen', razvijen 1905. godine, i poslala svoje trupe da se probiju kroz neutralnu Belgiju u Francusku".
"Zašto je bilo neophodno da se nekakav lom u Sarajevu proširi invazijom na Francusku, pobogu? Nije bilo potrebno. Pokretačka sila iza tog pokolja bila je želja nemačkog režima da izrazi sudbinu Nemačke kao velike evropske sile i da stekne prestiž i međunarodni ugled koji dolazi sa statusom carstva.
Zato je Tirpic stalno povećavao nemačku flotu - uprkos naporima Britanije da se okonča trka u naoružanju. Zato su pokušali da zastraše Francusku slanjem ratnog broda u Agadir 1911. Da sumiramo, zbog toga su milioni umrli u rovovima zapadnog fronta i na drugim mestima - ukupno njih 15 miliona", podsetio je Džonson.
Prema njegovim rečima, još veća tragedija za Nemačku i ostatak sveta bila je u tome što se 20 godina posle okončanja tog konflikta pojavio još jedan nemački lider koji je odlučio da obnovi suštinski isti vojno-politički cilj - masivnu ekspanziju nemačkog uticaja u Evropi i šire.
"Iako je Hitler bio gadniji i veći militarista od Kajzera, nije slučajnost što je primenio veoma sličan plan - prvo da se eliminišu Francuska i manje zemlje, a potom da se udari na Rusiju", naveo je Džonson.
On je naglasio da je u oba rata, u borbi protiv tih bolesnih ambicija, živote izgubilo mnogo Britanaca, vojnika i civila.
"U suštini, oni su se borili na strani desnice i ne treba da bude zabranjeno da se ta činjenica izgovori. Drugi svetski rat proizašao je neumoljivo iz Prvog, a u oba rata, plašim se da teret odgovornosti najvećim delom počiva na nemačkim ramenima. Ne treba da bude zabranjeno da se ta činjenica danas izgovori - ne samo zbog istine, nego i zbog Nemačke u 2014. godini", navodi Džonson.
On je ocenio da je "Hant kriv zbog toga što priča potpune gluposti, te da se ispod njegovog smušenog lupetanja o 'višestrukim istorijama' nalazi ono za šta on zamišlja da je ljubaznost".
"Svi želimo da zamišljamo Nemačku kakva je danas - divna, miroljubiva, demokratska zemlja i jedan od naših najvećih prijatelja i partnera u svetu; zemlja sa impresivnim tehnološkim dostignućima; mesto bez premca kada je reč o kulturnom bogatstvu i civilizaciji. Ono što Hant ne shvata u svom probirljivom levičarskom zavaravanju, jeste da on vređa ogromna duhovna ostvarenja savremene Nemačke", ocenio je Džonson.
Prema njegovim rečima, Nemci su danas takvi kakvi jesu zato što su iskreni prema sebi samima i zato što su u posljednjih 60 godina prolazili kroz agoniju priznavanja užasa koji su počinili i oni to ne guraju pod tepih.
"Oni ne optužuju Srbe da su krivi za rat od 1914. do 1918. godine. Oni ne optužuju ni Ruse, ni Turke. Oni znaju kakvu su cenu platili zbog militarizma 20. veka. Oni ne pokušavaju da ublaže ili podele krivicu za konflikt. Oni su to pokušali u tridesetim i znaju da taj put vodi u ludilo. Nemci znaju istinu o svetskim ratovima i o svojoj ulozi. Oni su to naučili i promenili su se. Bilo bi katastrofalno ako bi ta istina danas bila zamućena", ocenio je Džonson.
Ako Tristram Hant, kaže Džonson, ozbiljno negira da je nemački militarizam bio u korenu Prvog svetskog rata, onda on nije prava osoba za posao koji obavlja, ni u opoziciji, ni u vladi i treba da podnese ostavku, a ako to ne negira, onda treba dati pojašnjenje.
