Na pitanje što se dogodilo s tetom rekli smo mu da je umrla jer svi ljudi umiru i da je to prirodno. Ja sam agnostik, a suprug ateist. On nas ispituje o nečemu što je čuo od bake, o uskrsnuću. Ja sam mu rekla da o tome priča s bakom jer ona zna o tome, a da ja u to ne vjerujem. Ne znam da li sam mu trebala reći nešto bolje? Nije zadovoljan našim odgovorima, a ta mu je tema posebno interesantna jer mene živcira. Kad i kako je najbolje pričati s djecom o smrti? Romina
ODGOVOR:
Draga Romina, Za vas je sada to vrijeme, vrijeme za takvu temu, jer se dogodila takva situacija, on je bio prisutan i pošto je to njemu nešto sasvim novo, naravno da postavlja pitanja.
Postoji više tumačenja smrti i što se događa nakon smrti, mi sami biramo u što ćemo vjerovati i prema tome učimo i našu djecu. Ne postoji točan i pogrešan odgovor, samo što je bitno da način pričanja i objašnjavanja prilagodite njegovoj dobi i mogućnostima razumijevanja. Vaš sin je još malen da bi mogao shvatiti koncept umiranja, u smislu da nas poslije više nema, pa će možda priča njegove bake za njega biti prihvatljivija. Imajte strpljenja kada vas počne ispitivati, na svako pitanje mu dajte odgovor, s vremenom će onda odustati od te teme!
Iva Stasiow, dr. med. dipl. psihoterapeut CENTAR ZA PSIHOLOŠKO SAVJETOVANJE Martićeva 67/3, Zagreb mob 0912219550 tel 015612251
