Hloe Dženings Vajt (58) iz Solt Lejk Sitija u SAD pati od retkog psihičkog poremećaja, poznatog kao poremećaj fizičkog identiteta, zbog koga joj je najveći san ono što bi većini ljudi bila najgora noćna mora - da bude paralizovana od struka naniže, piše Blic.
Zbog toga živi u invalidskim kolicima, ali ni time nije zadovoljna, već se nada da da će jednoga dana naći doktora spremnog da joj preseče kičmenu moždinu i tako je učini trajno paralizovanom.
2010. je čak i našla lekara u inostranstvu koji je pristao da joj za 20.000 evra preseče odgovarajuće nerve, ali u to vreme nije mogla sebi da priušti da toliko plati. Vajtova je završila Kembridž i radi kao naučni istraživač, ali to joj ni najmanje ne pomaže da izleči sopstveni problem.
Osećaj da sa njenim telom nešto nije u radu i želju da živi kao hendikepirana osoba ima još od četvrte godine, i smatra da je za to delimično odgovorna i činjenica da je odrasla sa tetkom koja je zbog povreda u nesrećnom slučaju na nogama morala da nosi šine i koju je uvek doživljavala kao svoj uzor. U devetoj godini je izazvala udes sa željom da onesposobi noge, a čitavog života je uživala u brzom skijanju, rizičnim sportovima i penjanju po drveću i planinama - u nadi da će doživeti nesreću koja će je trajno onasposobiti.
Pre nekoliko godina joj se “posrećilo” da na skijanju doživi udes i povredila je noge, doduše ne toliko da bi je to vezalo za invalidska kolica, ali tu priliku je iskoristila da počne redovno da nosi šine, da živi u kolicima, mada iz njih može da ustane kad god poželi, i da se pred svim pretvara da je paralizovana, što joj bar donekle donosi ispunjenje i mir.
Oboljenje od koga pati naziva se poremećaj telesnog identiteta, (BIID), srećom nije previše često, a oboleli imaju osećaj da njihov konkretni izgled ne odgovara njihovom pravom fizičkom obliku, uglavnom u tom smislu što osećaju da im je neki od udova “suvišan”, ili da bi trebalo da budu u invalidskim kolicima. Mada su zapravo potpuno zdravi, oni zahtevaju amputaciju ili zahvat na kičmi, a pošto lekari odbijaju da im izađu u susret, često se samopovređuju ili izazivaju udese, kako bi iznudili željeno sakaćenje. Ukoliko im to ipak ne uspe, ponekad ih obuzima i želja za samoubistvom.
//www.youtube.com/embed/7xujgH_C2q8
