Leoparda je lako prepoznati po tufnama. Dobro, često ćete ga pomešati sa Viktorijom Bekam... U svakom, slučaju sve na svetu ima neki amblem. Kao što su imbecilni nacisti Jevrejima nalepili zvezde, tako je sve nas na svetu onaj gore nečim markirao, to je sigurno. Kojim flomasterom je napisao "luzer", pitanje je sad. Kako najlakše izdvojiti one koji će u ruletu uvek da se klade na 37? Ako ništa, jedan deo koda smo provalili. U rečniku je. Nema te odeće ni Armani Privea koji će vas u očima drugih učiniti pobednikom ako zinete i izgovorite sledeće rečenice, koje su za luzere nešto kao Kinezima kose oči.
"Ali, eto, ja ne mogu da gazim preko mrtvih"
Omiljena rečenica svih onih koji nisu tamo gde misli da bi trebalo da budu. Oni su pošteni. Svi koji su uspešni, su pokvarene svinje. Oni jesu pametni, ali oni nisu mogli da kradu. Oni nisu mogli sami protiv tatinih sinova sa Vračara i Dedinja, oni nisu mogli protiv svojih principa, oni nisu mogli protiv kvarnjaka, lopova, mafijaša, makijavelista. Oni nisu mogli da gaze preko mrtvih. Ova rečenica je kao himna pregaženih luzera. Odaje ih isto koliko i tragovi tuđih cipela po glavi.
"Idem da uplatim tiket"
Kada su ti sve lađe potonule, obično u jednoj od tih lađa ostaviš i glavu. Kada već upadneš u stanje u kom je kolektivno vascela nacija nebeskih Srba, a to je osećaj nekontrole nad svojim životom, uvek ti ostane jedno. Mozzart. Ne misli se na velikog kompozitora, na žalost. Počinješ da koristiš izraze kao što su "samo da mi prođe tiket", "kolika je kvota", "ma, bilo je namešteno, garant" ili "pobedili bi i da imaju deset igrača". Kladionicu zoveš kladža. Tamo gde piješ jutarnju, kladža.
"Lopovčina, bre mamu mu (piiiip), pola Srbije pokr'o, pizd(piiiip)ina, poltron"
Momenat kada te u Srbiji neko nazove lopovom je momenat kada znaš da si uspeo u životu. Više nikad ne moraš da se brineš ni za šta. Titila lopova je nešto kao plemićko "De" ili englesko "ser". Luzer će u svakom momentu da istakne kako su svi lopovi. Osim njega, očigledno, jer su njemu bušne patike. Pošten. Sinonim za luzer, ako se govori u prvom licu.
"Ja se eto mučim, jedva sklapam kraj s' krajem"
Teške li sudbine. Oni rade čitav mesec da prehrane porodicu, dvoje plave dece, odlični đaci. Ali eto, ova osiromašena država... Muž je obavezno ostao bez posla, firma u stečaju. Ne može da nađe posao, ovi klinci danas rođeni na kompjuterima. Naravno, taj isti muž ne može da siđe sa dupeta i da nauči engleski ili kako se pali kompjuter. Oni su jel'te pošteni - a subotom će da gledaju neku radodajku na TV-u, misliti o računu za struju. Oni su akademski građani. Ali danas oni neće čitati knjigu, nego sklapati kraj mozga s' okrajcima hleba.
"Sve se vrati, sve se plati"
Naravno, postoje i varijacije na temu, ali sve se svodi na to. Pošto si sam potpuno nemoćan da išta uradiš, oj ti sveti mučeniče, uzdaćeš se u neku pastirsku verziju karme. Okej, ja ti ne mogu ništa, ja sam potpuno nemoćan, ali Bog sve to gleda odozgo, on svakome da ono što zaslužuje. Na kraju krajeva, svako dođe po svoje. Sve se vrati, sve se plati. Onaj gore drema, ali nikad ne spava. Jer neko je drugi tvoj život odvezao u pogrešnu traku. Ti si sve vreme na suvozačkom mestu.
"Bolje vrabac u ruci nego golub na grani"
Plašim se da rizikujem. Oženio sam svoju plavušu koja dan-danas sluša Tajči, brate mili, Tajči. Samo zato da ne bi rizikovao da te ona riba koja je bila bolja od same Tajči ne odbije. Hteo si da studiraš glumu, ali si upisao ekonomiju. Siguran posao, a što je sigurno, sigurno je. Mislim, ti zaista veruješ u teoriju "sve ili ništa", ali kako je sve što nije sve - ništa, uzećeš i to.
"Ja sam sve u životu morao sam"
Kada čujete ovu rečenicu znajte šta će uslediti - "meni niko nikada ništa nije pomogao", "niko mi nikada ništa nije dao", "ja sam za sve u životu morao da se izborim". Navedene rečenice su zapravo verbalna verzija kolekcije knjiga samopomoći. Znate ono, knjige na temu "Kako otići do wc-a u 7 prostih koraka" ili "I ti zaslužuješ ljubav - kako proizvesti feromone koji će privući pravog muškarca". Što je najsmešnije, ove rečenice jako često govore ljudi koji su stanove dobili od Tita, a posao nepotizmom (našla mi mama posle fakulteta).
"Kada meni nešto treba, nikog nema"
A kada je vam nešto trebalo, ja sam uvek tu. Ljudi odu od mene čim završim piće. Ni na koga se ne možeš osloniti. Svi samo hoće da te iskoriste, a onda kada im više ne trebaš, odbace te i odu. Kao iskorišćenu maramicu. Luzer će još da posavetuje svoju decu da ne veruju nikom. Da se ne oslanjaju ni na koga. Ljudi ćete izdati, ljudi su stoka.
"Muškarci su stoka/Sve žene su kurve"
Dve verzije iste misli. Ispovređivane strane čovečanstva koje neko šutnjava ceo božji život pa su odlučili da je problem sasvim sigurno u ostatku sveta, nikako u njima ili u njihovim izborima. Ako slučajno osete nešto pobeći će sa mesta zločina sa rečima "moram da budem sam/a". I sami su stalno.
"Srbija!!! Đoković!!! 1389! Zvezdaleee!"
Luzeri koji manijakalno navijaju. Ljudi "čiji su đedovi poginuli za Kosovo". Oni se jasno sećaju Zvezde i te čuvene '91. Mrze Grobare. Ili mrze Zvezdu. I svakako mrze ono drugo više nego što vole ono prvo. Jadni mediokriteti bez ličnih aspiracija, talenata, perspektive, koji će usvojiti nacionalnu pobedu, koja nije pobeda, od pre 600 godina, ili Zvezdinu od pre dvadeset, sve pevajući "20 godina je prošlo a ja nju i dalje volim". Nemaju lična dostignuća pa su zajmili od tenisera, Marka Jarića (poznatiji kao muž spske snajke), fudbalera i plivača.
Inače, Đokoviću treba dati još jednu medalju ili bar tortu, da se zahvalimo lepo što je svima dao najlepši osećaj ličnog ispunjenja. Na grobnici ovih ljudi pisaće "Marko Milojković, navijač kluba koji je pobedio jednom pre dvadeset godina". Da li ćeš i ti sedeti na svojoj zadnjici? Đinđić je jednom lepo rekao da si samim svojim rođenjem pobednik, šampion. Da stigneš do jajne ćelije su bile šanse jedan u milion. Ali takođe je rekao, a mnogi su zaboravili, odmoh nakon toga, daj, kad si pobedio u tako važnoj trci, kad si već uspeo, daj uradi nešto pozitivno sa svojim životom. Politika je potpuno nebitna za celu ovu priču, ali ovo je stvarno lepo rečeno. Hajde da nas ne mrzi. Hajde da ne postoji zavera protiv nas. Hajde da ne budu sve žene kurve, i da nam ne trebaju leđa za ispunjavanje svojih ambicija i razvijanje kapaciteta. Svoj život ćeš sam da stvoriš. I ako nemaš leđa, možeš da imaš obraza.
