Ujedinitelj Nemačke i prvi carki kancelar Oto fon Bizmark na Berlinskom kongresu 1878. imao je deklarativno razumevanje za srpske interese, ali je za Balkan govorio da je "bure baruta za koje ne vredi žrtvovati kosti nijednog pomeranskog grenadira".
Njegova naslednica Angela Merkel, prvi kancelar uzdignute Nemačke kao nespornog lidera Evrope, 135 godina kasnije, takođe ima razumevanja za srpske interese, ali na Srbiju gleda kao na bure baruta za koje ne vredi žrtvovati nijednog glasača Hrišćansko-demokratske unije, piše u novom broju Nedeljnika.
Iz Bundestaga su se pojavile nezvanične najave da će doći do nekog oblika odlaganja dugo očekivanog i toliko skupog datuma za početak pregovora Srbiji, što pri samom pomenu izaziva ogorčenje u domaćoj javnosti, koja je uverena da je Srbija već učinila previše ustupaka.
Prvi među srpskim ministrima i prvi među ogorčenima Ivica Dačić, poručio je da će Srbija, ako ne dobije odluku o datumu, biti prevarena.
"Ako sada posle svega ne zaslužujemo takvu odluku, ne znam kad ćemo je dobiti", reči su premijera koju su slavodobitno dočekali evroskpetici uz reaktiviranje teze da ispunjavanje svakog uslova za sobom vuče postavljanje nekog novog.
Ovo odlaganje "početka evropskog života Srbije", međutim, nije toliko povezano sa sistemom uslovljavanja, koliko je na to uticao jedan drugi datum - 22. septembar, kada se u Nemačkoj održavaju parlamentarni izbori.
"Prosto rečeno, Nemcima su Srbi potrebni ko čir na želucu. Doneti odluku o početku pregovora sa Srbijom na poslednjoj sednici pred izbore u zemlji koja je radikalno nenaklonjena bilo kojoj ideji proširenja Unije, u najmanju ruku bilo bi kontraproduktivno", kaže za Nedeljnik Predrag Simić, profesor na FPN-u.
Koliko god stanovnici u Nemanjinoj 11 gledali u Brisel iščekujući pozitivne vesti, srpsko-evropska realnost je da će se ta odluka donositi u Bundestagu, jer Nemačka je ta koja odlučuje da li će se Srbiji dati zeleno ili žuto svetlo. A Srbija je tako posle niza talačkih situacija u poslednjih dvadeset godina postala i talac izbora u trenutno najsnažnijoj državi u Evropi.
Računice proistekle iz istraživanja nemačkog javnog mnjenja govore da bi bilo kakvo koketiranje sa ulaskom Srbije (ili bilo koje druge zemlje) u Evropsku uniju moglo negativno da se odrazi na status Angele Merkel i vladajuće koalicije u njihovom biračkom telu.
Istraživanja pokazuju da je njena stranka, Hrišćansko-demokratska unija (s partnerima), trenutno izraziti favorit sa oko 40 odsto glasova, što je više nego što su osvojili pre četiri godine (33 odsto), a uz to Angela Merkel kao potencijalna kancelarka ima podršku između 58 i 60 odsto nemačkih glasača.
Sa suprotne strane su podaci da je 80 odsto Nemaca protiv proširenja Evropske unije, a da su Srbi po anketama posle Turaka drugi najomraženiji narod u Nemačkoj.
Kad se ovi podaci ukrste, jasno je da ne postoji taj potez prstima ili milozvučno izgovorena rečenica Aleksandra Vučića koji bi Angelu Merkel naveli da popusti, i da Srbiju za sve do sada postignuto (zasluženo) nagradi.
"Pitanje je i koliko smo mi dobro odradili diplomatski posao, da ubedimo Zapad i Evropu da smo mi njima potrebni. Mi smo svu energiju trošili dokazujući koliko je nama potrebna Evropska unija, a zašto smo mi potrebni njima? Premijer Dačić je rekao da će se Srbija bez datuma osetiti prevareno, mada ne vidim da je Srbiji iko išta obećao. Činjenica je da je Srbija otišla vrlo daleko - bez daljih kvalifikacija - izlazeći u susret zahtevima Amerike i Evropske unije, i da s pravom očekuje nagradu koju Evropa očigledno nije spremna da plati. Nemci su i Hrvate dočekali na nož. Za Nemce je svako ko se približi Evropskoj uniji još jedan prosjak s ispruženom rukom koji će se prehranjivati iz nemačke kase", priča Simić.
Pomalo je apsurdno što od jedne odluke u Bundestagu zavisi sudbina dve vlade. One u Berlinu koja ne želi da joj se spočitava uvođenje još jednih lezilebovića na šaltere Bundesbanke, ali i vlade u Nemanjinoj koja je posle potpisivanja teškog Briselskog sporazuma sve karte dala na dobijanje bezuslovnog datuma.
Dakle, samo je pitanje učinka srpske diplomatije i da li su nemački kontakti Aleksandra Vučića dovoljno jaki da se suprotstave snazi rejtinga nemačke javnosti, na koju nije imuna ni gvozdena pesnica Angele Merkel.
"Na osnovu dosadašnjetg iskustva verujem da će se konačna odluka donositi takoreći u poslednjim trenucima, tako da treba očekivati da opet igramo neke produžetke", kaže Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador u Berlinu.
"Sve opcije su otvorene, uključujući dobijanje bezuslovnog datuma koji bi bio određen za kraj godine ili početak sledeće. Postoji i opcija o uslovnom datumu koji bi se vezao za implementaciju postignutih sporazuma, i ta najnepovoljnia opcija o neodređenom datumu. Nemačka svakako nije sklona proširenju Evropske unije, ali s nemačke strane, pak, postoji spremnost da se valorizuje ono što je do sada postignuto i oni su svesni da bi najnepovoljnije rešenje bilo potpuno obeshrabrujuće za evropske snage u Srbiji", optimista je Pribićević.
Pitanje je samo da li evroentuzijazam može da bude dovoljno jak faktor koji bi interese Srbije približio Vladi u Berlinu upravo imajući u vidu raspoloženje Nemaca kojima se diže kosa na glavi od pomena Evropske unije. Ipak, raspoloženje javnog mnjenja nije u korelaciji s realnim interesima Nemačke koja upravo zajedničkim tržištem i zajedničkom valutom održava dominantan ekonomski položaj u Evropi.
Proevropske snage u Nemačkoj, koje su u manjini, ističu da Nemačka najviše izvozi upravo u zemlje evrozone koje bi mnogo manje kupovale nemačku robu da imaju nezavisna tržišta i valute.
I zato nemačka pomažući ugroženim zemljama čuva svoja tržišta. Ali, to nije lako objasniti glasaču koji ne voli da se ijedan cent od njegovog poreza daje "tamo nekom". A "taj neko" u njegovim očima može da postane Srbija.
