Konačan stav o tome da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora SNS će odlučiti u subotu, piše Danas.
Predsedništvo Srpske napredne stranke će u subotu ujutru, neposredno uoči stranačke skupštine, održati sednicu i zauzeti konačan stav o tome da li će u Srbiji biti raspisani vanredni parlamentarni izbori - najavio je, u izjavi za Danas, potpredsednik SNS Goran Knežević.
Veći deo članova Predsedništva više puta se izjašnjavao da je za prevremene republičke izbore, koji bi se održali kada i beogradski, 16. marta, ali bi u subotu sam lider naprednjaka Aleksandar Vučić, kome je prepuštena definitivna odluka, trebalo da se izjasni.
Kako je Danasu nezvanično reklo više sagovornika iz Vučićevog okruženja i vrha SNS, građani Srbije će po svemu sudeći ovog marta glasati za novi saziv Narodne skupštine i novu vladu.
Dok su neki potpuno uvereni da će izbora biti, drugi ostavljaju mali prostor da vlada premijera Ivice Dačića opstane, a sve se svodi na ocenu da su šanse „99:1“ u prilog prevremenih izbora.
U vrhu SNS ponavljaju da u ovom trenutku niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kakva će biti Vučićeva odluka, ali veruju da će se on, „nakon opsežne analize“, opredeliti za stvaranje nove vlade koju bi vodili naprednjaci i koja bi „odlučnije i brže od aktuelne vladajuće koalicije išla u reforme, ekonomski oporavak i prema članstvu u EU“.
Izvori Danasa tvrde da je lider SNS do pre pet, šest dana bio blizu stanovišta da vanredni izbori nisu potrebni i da nesuglasice u vladi i koaliciji nisu nepremostive.
Međutim, nakon razgovora s najbližim saradnicima, stranačkim kolegama i neprestanog vaganja argumenata, pretegli su stavovi da je nova preraspodela političkih karata neophodna.
Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, navodi da je u proteklih dvadesetak dana u javnom životu i na političkoj sceni bilo mnogo glasova i za i protiv vanrednih parlamentarnih izbora i da je građanima ta tema „preko glave“.
Babić ističe da je zagovornik vanrednih parlamentarnih izbora, jer smatra da je za završetak usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU neophodan jači kapacitet Vlade i Skupštine Srbije.
„Da bi jedan zakon prihvatili građani, mora „frontmen“ za predlagača da bude čovek koji ima najveće poverenje u društvu, a to je prvi potpredsednik Vlade i predsednik SNS Aleksandar Vučić. Nemamo pravo na grešku“, smatra Babić.
I sam Vučić je u redovnom uvodniku koji piše za stranačko glasilo „Informator“ sugerisao mogućnost prevremenih izbora.
„Srpska napredna stranka je spremna i za parlamentarne izbore i da se na tom nivou provere snaga, legitimitet i poverenje koje svaka stranka uživa kod građana. Pred nama su veliki izazovi. Pozivam vas da ih prevazilazimo radeći kao jedan, svi zajedno, za našu Srbiju“, napisao je Vučić u poruci članstvu SNS.
Pitanje je samo šta će, nakon brojnih izjava da Vlada funkcioniše dobro i da se reforme sprovode, biti navedeno kao glavni razlog i neposredni povod za raspisivanje izbora.
To bi mogao biti čvrst stav ministra Branka Ružića iz SPS da nema nameru da podnese ostavku i nakon što ga je Vučić žestoko prozvao i poručio mu da „iz Vlade mogu da idu svi kojima se ne sviđa šta radi država“.
Okidač za izbore moglo bi biti i povlačenje iz procedure Nacrta Zakona o radu i nesuglasice između ministra privrede Saše Radulovića i maltene celokupne vladajuće koalicije i članova Vlade.
Jasno je, proceduralno, da do vanrednih parlamentarnih izbora vode tri moguća puta - ostavka premijera, izglasavanje nepoverenja Vladi u parlamentu i eskalacija krize unutar vladajuće koalicije koja rad Narodne skupštine čini nemogućim.
Budući da su Ivica Dačić i socijalisti protiv izbora, teško je verovati da će premijer podneti ostavku. Malo je verovatno da bi put do vanrednih parlamentarnih izbora moglo biti i izglasavanje nepoverenja Vladi u parlamentu, jer takav zahtev nije ni podnet.
Najlakši put do izbora je da Vlada usvoji obrazloženi predlog za raspuštanje parlamenta i da ga prosledi predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću, koji bi raspisao izbore. Pre toga neophodno je da Vučić razgovara sa Dačićem kako bi se utvrdio i redosled proceduralnih poteza do zvaničnog raspisivanja izbora.
Sve to mora da bude završeno do 29. januara, kako bi startovala najkraća moguća kampanja od 45 dana.
