Neki dan sam ostala zaključana u kupatilu, puka je ključ u bravi. Srića u nesrići je to šta mi je bila mater u gostima tih dana. U stvari, nije srića šta je ona bila tu, nego šta je s njom bija i pas. Naime, ona je u dnevnom boravku slušala vijesti na najjače i uopće nije čula moje zapomaganje i lupanje po vratima, ali je pas naravno čuja i iskida se od lajanja dok ona nije skužila da se nešto događa. Mater inače stalno govori da joj idu na živce i Plenković i Milanović i epidemiolozi i stožer i općenito svi naši političari ali čim ih ugleda na ekranu odma pojača do daske. Šta bi tek bilo da joj ne idu na živce.
U svakom slučaju, ja sam se u tim teškim trenucima u kupatilu sitila naše Nevenke ono kad je Split bija zameja snig a ona rekla, citiram:“ Svi građani koji su izlazili van, a nisu imali potrebe izlazit’, su sami odgovorni ako im se nešto desilo. Nadalje, ako se radi o starijim sugrađanima, pa svi stariji bi trebali imati ili svoju djecu, a djeca su po zakonu dužna da skrbe o roditeljima, a ukoliko nemaju djecu, onda su mogli imati nećake ili nećakinje i tijekom života uspostavljat’ s njima korektne odnose, a ako nemaju nećake i nećakinje imaju susjede, pa su trebali graditi dobrosusjedske odnose… „
Ostali su mi – susidi
Dobro, moja situacija je bila drugačija. Šta se tiče onoga izlaženja bez potribe, kod mene se radilo o tome da nisam iz kupatila izlazila bez potribe nego s potribom da više ne budem u kupatilu, nakon šta sam obavila potribu. Dalje, dicu imam ali nisu bila ni u stanu ni u gradu, a nećaci su mi premali za obijanje vrata. Dakle ostali su mi – susidi. I mater koja je s druge strane vrata pokušavala mobitelom dozvat pomoć. Pošto sam vidila da će to potrajat, sugerirala sam joj da pokuca na vrata mojim prvim susidima, na šta je ona rekla da jesam li ja luda, di će sad ić smetat ljude.
E, tad sam se sitila Nevenke i kako je bila u pravu a svi su joj se smijali. Naime, da sam kojim slučajem sa tim prvim susidima u zgradi tijekom godina razvila dobrosusjedske odnose, ne bi bija nikakav problem zamolit ih da pomognu. A ovako nemoš ljudima uletit i iz čista mira tražit da te spase iz zaključanog kupatila. Ja inače sa svim susidima funkcioniram po principu Dobar dan, dobar dan i to je to. I sve da sam i tila, to jest da mi je palo na pamet, a nije, razvijat dobrosusjedske odnose, uopće ne znam kako se to radi. Kako se razvijaju ti odnosi? Šta, sretneš susida na hodniku ili u portunu, razminite dobardanove i taman kad on da će produžit, ti mu uletiš “Alo, susid, jeste li zato da malo razvijamo odnose?“. Prije ti je za to razvijanje odnosa moglo poslužit ono kad pokucaš kod susida posudit malo šećera ili brašna ali danas više niko to ne posuđuje jer su zbog zdravog života svi izbacili iz prehrane i šećer i brašno, gluten i te stvari i sad šta može posuđivat u susida, ništa. Možda par stotina eura ali ne virujem da bi to pomoglo izgrađivanju dobrih odnosa.
Baš je gušt živit sam!
Dok sam u kupatilu čamila i čekala da mater dovede pomoć, razmišljala sam i o tome kako sam, kad sam se tek bila rastavila, bila sritna šta ću napokon imat mira u životu. Više te niko ne maltretira s kuvanjem, pranjem, peglanjem, moš gledat na televiziji koji god oćeš program, ne moraš više trpit prijenose svjetskih nogometnih, rukometnih i inih prvenstava i nikome ne polažeš račune di ideš ni s kim ideš ni kad ćeš se vratit i sve u svemu odlučila sam kako se više nikad u životu neću udat. Baš je gušt živit sam! Međutim, u ovoj nesritnoj situaciji sam se malo pokolebala i pomislila kako bi sad isto bilo zgodno da sad tu imam nekog muža koji bi me odma spasija a ako mu je baš neka važna utakmica onda možda ne bi isti čas skočija ali nije problem pričekat do poluvremena ili čak i do kraja utakmice, ako ne bi bilo produžetaka. Kad se samo sitim koliko sam puta čula o tim nekim ljudima šta su bili stari i živili sami i nešto im se dogodi i niko ih danima ne nađe. Pa to je baš teška tuga. Zazeblo mi je srce, od otužne perspektive. Zamislila sam sebe u svim mogućim nesritnim okolnostima. A, nigdi nikoga.
Sitila sam se kako sam vakva zamantana prošle godine dva puta u razmaku od dvi minute opalila glavom u kantun od otvorenog prozora. Da sam se tad onesvistila ostala bi tako ležat ko zna dokad. Dobro, ljudi koji su sami često nabave mačku ili pasa da im samoća bude lakša ali nisam sigurna da beštije mogu pomoć kad se ovako nešto dogodi. Pas bi eventualno moga lajanjem upozorit suside, ali ako nisi s njima razvija te neke odnose briga bi njih bilo zašto tvoj pas laje.
U brak tribalo ulazit u poznim godinama
Onda mi je palo na pamet da je u stvari čudno da se ljudi udaju i žene u najlipšim godinama kad su mladi i zdravi i prisebni, drugim ričima, kad im niko ne triba. Mislim da bi u brak tribalo ulazit u poznim godinama, kad više ne možeš sam i kad ti triba neko da ti ono kako se kaže ima dodat čašu vode. Ili te spasit kad se zaključaš u kupatilu. Idealne godine za sklapanje braka bi bile od pedeset pa naviše. To bi teško palo možda jedino onima šta iz vjerskih razloga ne prakticiraju seks prije braka. Oni bi se bome baš načekali.
Nakon nekog vrimena mater je uspila nekako organizirat evakuaciju i tako je doša neki materin poznanik i razvalija vrata i mene spasilo. Poslin par dana sam jednom prijatelju pričala šta mi se bidnoj dogodilo. On isto živi sam pa je reka da mu često padne na pamet kako je teško i riskantno pod stare dane živit sam. Nikad ne znaš šta se može dogodit. Moš se zaključat u kupatilu ili na balkonu. Moš se okliznit i past i ako kraj sebe nemaš mobitel za nekoga zvat, odnija ti je vrag sriću. Ko zna kad bi te našli. I još mi je reka da se ne triba zaključavat u kupatilu jer da koju se gospu zaključavam kad mi ionako niko ne može upast. Ja sam rekla da čovik nikad ne zna kad mu može recimo neki lopov provalit i onda ti taj provalnik recimo uleti tako u stan i zatekne te na zahodu i da bi ja umrla od srama.
Tu nije zna šta će mi reć jer mi je argument bija prejak ali je napomenija da bi svakako zbog ovakvih situacija uvik tribalo kraj sebe imat bar mobitel, a zlu ne tribalo i nešto s čime možeš recimo razvalit bravu na vratima. I obavezno baterijsku lampu, kaže. Nije se u tom trenutku moga sitit šta bi još sve tribalo uvik imat kraj sebe, ali svakako i malo nekog alata. Ja sam posli mozgala i zaključila kako bi znači tribala ka prvo nabavit jedan veliki ruksak. Onda u taj ruksak tribam natrpat sve šta bi mi moglo pomoć i zatribat u slučaju nezgoda ili nesritnih slučajeva. Sila sam za stol s napravila spisak: mobitel, baterijska lampa, čekić, klišta, francuski ključ, blanja, macola, pila, nož, skalpel, olovka, visak, bušilica, brusilica, pa koji sendvič (ako situacija potraje), boca s vodom, signalne rakete, koju knjigu (isto ako potraje a i inače mi je gušt nešto čitat i jist sengvu) i jednu dekicu.
Starter pack za samce
To bi bija ka ajmo reć neki starter pack za samce. Onda sam zamislila kako bi to funkcioniralo. Na primjer, ide mi se u zahod, ja lipo naprtim ruksak na leđa i u zahod. I da mi se tad dogodi da ne mogu izać, samo rastvorim ruksak a unutra svake sriće. Oš zvat mobitelom upomoć, oš ispaljivat signalne rakete u strop, ili ćeš odlučit da ćeš ipak prvo malo leć u kadu, čitat onu knjigu i jist sendvič. Ili ćeš s baterijskom lampom kroz prozor od kupatila, ako ga imaš, lipo žmigat i slat one S.O.S. signale. A ako nema prozora onda s čekićem moš lupat po zidu i probit rupu u stan od susida. Šta bi ujedno bila i lipa prilika da razvijete odnose.
Osim u zahod, ruksak bi nosala svugdi di odam po stanu i po svim prostorijama u kojima boravim. I na balkon kad idem rastrit robu. Pa idem u kužinu kuvat, a ono ruksak kraj mene. Neko mi zazvoni na vratima, ja ruksak opet na leđa i idem vidit ko je. Jer nikad ne znaš kad ti se može nešto dogodit. A u životu se događa baš onda kad se najmanje nadaš. Dalje, idem u dućan, pa lipo u lift sa ruksakom. Zamisli zablokira lift, a ti bez signalnih raketa. Navečer idem leć, ruksak kraj kreveta. Kad sam sve to zamislila, kako nosam taj ruksak svugdi okolo i plus moram stalno mislit na minjanje friše vode i sendviča shvatila sam da bi mi bilo sto puta lakše ponovo se udat nego non stop za sobom vukljat sve te stvari za zlu ne tribalo pa u tu svrhu molim sve zainteresirane da pošalju ponude na adresu RTL-a.
Šifra: Dođi da gledamo svjetsko rukometno prvenstvo zajedno.
