Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je sinoć u Briselu da je Priština popustila po pitanju nadležnosti zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji i izrazio nadu da će sporazum sa Prištinom biti potpisan tokom sledećih desetak dana.
"Došlo je do popuštanja albanske strane, koja je najpre govorila da ništa ne može da bude promenjeno u njihovom Ustavu i zakonima", rekao je Nikolić novinarima posle sastanka srpskog državnog vrha sa šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton.
Prema Nikolićevim rečima, iz "večerašnjih razgovora u narednih desetak dana će sigurno proisteći rezultat, ja se nadam takav da bismo mogli da naslutimo da će doći do dogovora između nas i Prištine i da bi to moglo da bude podstrek da Evropska unija konačno sa Srbijom počne pregovore o članstvu". Kako je istakao, evidentno je da i "oni (u Prištini) moraju da brinu o građanima koji žive na Kosovu, a koji ne mogu da budu samo taoci ambicija političara iz Prištine.
"Ja sam ubeđen da smo mi veoma blizu, i sad to zavisi od toga da li su ljudi u Prištini svesni toga da moraju da pomažu narodu ili samo svoje političke karijere ", rekao je predsednik Srbije.
Upitan da li se do 20. marta može očekivati potpisivanje nekog sporazuma, Nikolić je rekao:
"Mozemo da očekujemo još malo razgovora sa EU, a ako bude sve spremno za 20. biće potpisano 20. marta , ako bude za 28. - biće 28. marta. Očigledno je da se to veoma primaklo i da se od nekakvih tvrdih stavova Prištine došlo do toga da sa optimizmom možemo da očekujemo naredne dane", ocenio je on.
Povodom informacija da bi srpskoj delegaciji od strane Brisela mogao da bude predstavljen nenakav non-pejper, Nikolić kaže da je jedini zvanični dokument o kojem se razgovaralo Rezolucija Narodne skupštine. "Govorili smo o tome šta sve iz te Rezolucije može odmah da bude primenjeno, a šta zahteva promene zakona koji su donošeni u Prištini, ali u Ustava i zakona Srbije", dodao je Nikolić.
Kako je ocenio, Eštonova će u razgovorima sa predstavnicima Prištine imati jedinstven stav Srbije oko toga šta Srbija može da prihvati, a šta nikada neće prihvatiti. "Mislim da smo je uverili da je Srbija privržena EU, da će učiniti mnogo toga što je možda bilo nezamislivo pre nekoliko meseci, ali da neće priznati nezavinost KIM", istakao je predsednik Nikolić.
Govoreći o budućnim odnosima Srbije i Kosova, on je rekao da su to dugoročni odnosi i da se ne može očkivati da ođednom bude izbrisano sve što nas deli.
Prema njegovim rečima, očigledno je da Beograd može da sarađuje kako bi omogućio srpskoj zajednici na Kosovu da "bolje zivi, da ih niko nije napustio, da imaju svoja pravila po kojima žive, svoje pravosuđe, a da bude na izvestan način vezana za Prištinu kao deo, po nama, teritorije Srbije, o čemu ćemo doneti poseban ustavni zakon".
Ta zajednica će sad prvi put imati zaštitu i sporazume pod okriljem EU, dodao je on.
Na pitanje da li je bilo reči o izvršnim ovlašćenjima, on je rekao:
"Ta zajednica ne može da donosi zakone ali može da donosi svoja pravila u okviru zakona. Skoro sve države EU imaju iste zakone, ali ima i puno takvih zajednica koje žive mirno i slobodno. I mi tražimo da se takva pravila primene na srpsku zajednicu", zaključio je Nikolić.
Ešton: Što pre dogovor o otvorenim pitanjima
Visoka predstavnica EU Ketrin Ešton izjavila je da je na sinoćnom sastanku sa državnim vrhom Srbije posebno istakla značaj postizanja što skorijeg dogovora o otvorenim pitanjima, imajući u vidi da će u aprilu podneti izveštaj o napretku dijaloga Beograda i Prištine.
"Na današnjem sastanku posebno sam istakla značaj postizanja dogovora o otvorenim pitanjima između dve strane što je pre moguće. U skladu sa Zaključcima Saveta iz decembra 2012. u aprilu ću podneti izveštaj o postignutim dogovorima i aktivnostima na njihovoj primeni", navodi se u njenom saopštenju.
Prema njenim rečima, razgovor je bio otvoren i "suštinski".
"Razmotrili smo napredak postignut u dijalogu do sada. Posebno smo govorili o primeni postignutih dogovora i potrebi da se finaliziraju razgovori o otvorenim pitanjima, posebno o severu Kosova, s obzirom da će sledeća runda biti 20. marta", zaključuje se u saopštenju.
