Priča prva: ISPRIKA IZ BEOGRADA
Josipović se ispričao Bošnjacima a gledateljica iz Beograda nakon gostovanja Ivane Simić Bodrožić kojoj je otac ubijen na Ovčari šalje mi ovakvo pismo
Poštovani gospodine Stankoviću,
pišem Vam jer me je duboko dirnula priča Vaše današnje gošće Ivane Simić Bodrožić. Mislim da ćemo na njenu knjigu dugo čekati ovde u Srbiji. Lično bih volela da je pročitam, ma kako potresna bila.
Ja sam imala 20 godina kada je počeo rat i pripada sam generaciji koja je bila operisana od šovinizma i nacionalizma koji je tada počeo da se budi. Nekako se sve to dešavalo kao u nekom košmaru. Svi smo bili uvučeni u nešto što nismo želeli, a prema našim tadašnjim viđenjima – nismo mogli da promenimo ništa.
Dugo me mučila ta rečenica, kada me je jednom upitala moja starija prijateljica: "Hajde što su ovi stariji ludi, ali zar vi mladi, studenti, ništa ne možete da promenite." Moj odgovor je bio "Pričamo, pričamo, ali ne možemo ništa." Postavlja se pitanje da li je lično nečinjenje i opravdanje da se ništa ne može promeniti. Tada se ovde nije moglo videti kakve su se strašne stvari događale tamo negde, ili koje su činjene u "naše" ime. Videli smo samo šta drugi čine nama. Bile su to godine košmara. Kolone izbeglih koji su dolazili u Srbiju sa sličnim pričama kao i Vaše današnje gošće.
Pošto će verovatno proći puno vremena dok naš predsednik bude otišao na Ovčaru, želim da prenesete moje duboko i iskreno žaljenje porodici Bodrožić iz Vukovara i gospođi Ivani Simić Bodrožić za sve ono što su preživeli i što im je učinio neko u ime Srba i Srbije. Naravno, ako im to nešto znači posle svega što su preživeli. Ja to mogu da učinim u svoje ime, kada već 90-ih ništa nije urađeno da se sve to spreči. Poželite im puno zdravlja i lične sreće koje su, ako ima nebeske pravde, zaslužili.
Svako dobro i puno pozdrava,
Marija R., Beograd
Priča druga: DOMLJAN
u utorak je Žarko Domljan predstavio novu knjigu pa se sjetio da je 91. Tuđmanu pred rat rekao kako 10 tisuća poginulih ne bi bila prevelika žrtva za slobodu Hrvatske nakon predstavljanja pohvalnih riječi uvodničara i domjenka Žarko Domljan ispričao se okupljenima jer mora prošetati unuke kupiti im prevelike sladolede Ilicom ih brisati musave ponosan na današnji dan i na te sitne živote koji mu trče među nogama
Priča treća: ROĐENDAN
ima deset prijatelja ali samo sedmoricu zove na rođendan tako da godišnje uštedi 350-400 kuna
s obzirom da već 20 godina slavi rođendane uštedio je oko 8 tisuća kuna pa malo šara po Plavom oglasniku
hyundai accent 2001. klima 11.000 kuna renault twingo 1999. uščuvan 9500 kn
još malo, još malo misli si
Priča četvrta: BUICK RIVIERA
da sam barem Goran Rušinović i Miljenko Jergović pa da osvojim nagradu za najbolji scenarij a onda Polimac napiše zavidna estetika
da sam barem Rušinović i Jergović i ta nagrada jelte a onda otvorim kuvertu u kojoj piše dođite u Seattle ili Karlove Vary ili ne znam Atenu
otišo bi odma straaašno mi se putuje lunjo malo po djutiću pio sok od rajčice u avionu čudio se Americi
ne znam da l' razumiješ što ti hoću reći al' da sam Rušinović i Jergović i imam tu nagradu za scenarij riječi bi mi bile braća lakše bih ti objasnio
Priča peta: ODIJELO
ostarjeli roker alergičan na odijela u 11 ima audiciju za posao a u jedan pogreb
u 11 se znoji pred komisijom a u jedan grli najboljeg frenda pomalo sretan što je čika Josip riknuo baš u nedjelju pa nošenje odijela za audiciju i pogreb pada na isti dan
Priča šesta: NAJBLIŽA RODBINA
nađemo se na sprovodima ispratimo pokojnika sjednemo u kafić i uzajamno si obećamo da se nećemo nalaziti samo na ovakvim mjestima
međutim već sutra pokapajući nas baš naša djeca upoznaju se ovdje daju slična obećanja i zavrte sličnu spiralu zavaravanja jer mi smo si ipak najbliža rodbina
Priča sedma: DRAGI ČITATELJU
eto ti robe na tezgi od mene očekivano smrt paradoks karakteri
ista estetika izraz, kratki metar
ironija autoironija dosjetka ni ovaj ni onaj Sidran il' Šoljan iz tjedna u tjedan ponavljam se željan lauda tapšanja po ramenu i na kraju krajeva pristojnog nekrologa u Pavićevim novinama
