Nepoznati haker je izvršio upad na informacioni sistem SIEPA, odakle je “procurelo” stotine mejlova koji pružaju insajderski uvid u rad jedne državne agencije, kao i navodne pronevere, korupciju, nepotizam i rasipanje novca građana Srbije.
Na adresu Balkanista je u ponedeljak 11. novembra prosleđeno preko 300 mejlova visokih funkcionera Agencije za promociju izvoza i stranih ulaganja Vlade Srbije (SIEPA) koji, u slučaju da se dokaže njihova autentičnost, sadrže naznake postojanja korupcije i nesavesnog postupanja u rukovođenju ovom agencijom.
Balkanist je poslao nekoliko pitanja o ovom incidentu Božidaru Laganinu, direktoru SIEPA. On ih je obavestio da su mejlovi Agencije bili “hakovani”, a potom je iznenada podneo ostavku na mesto direktora. Sada već bivši direktor SIEPA je upozorio da su mejlovi preuzeti tokom nezakonitog napada na informacioni sistem Agencije i da je podneta krivična prijava protiv nepoznatog počinioca. “Ovako preuzete informacije su podložne manipulaciji u daljem prosleđivanju i nezakonite su,” dodao je Laganin.
Naime, početkom nedelje, nepoznata osoba je čitav dan prosleđivala Balkanistu navodno inkriminišuće mejlove — i to naizgled direktno iz inboksa dvoje funkcionera agencije. Čitava korespondencija je poslata sa servera koji pripadaju Vladi Srbije, ali ostaje nejasno ko je i kako je to uspeo da uradi. Gospodin Laganin je za Balkanist izjavio da je “policijskim i video nadzorom utvrđeno da to nije urađeno fizički u Agenciji, pošto je bio praznik i neradan dan, već da su nalozi ‘hakovani’ onlajn.”
U Agenciji za borbu protiv korupcije je potvrđeno da “iz sadržine dopisa primljenih elektronskom poštom, proizlazi sumnja da su izvršena krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti”. Na pitanje Balkanista šta će Agencija preduzeti u vezi sa informacijama koje su na naše adrese “procurele” iz SIEPA-e, rečeno je da su primljeni materijal “prosledili Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu na dalju nadležnost i postupanje”. I služba za odnose sa javnošću Ministarstva privrede je saopštila da je korespondencija “predata nadležnim organima koji treba da utvrde autentičnost.”
Mejlovi su prosleđeni samo par dana nakon što je Uprava kriminalističke policije ispitivala direktora SIEPA, Božidara Laganina, na osnovu krivične prijave koju je protiv njega prethodno podnelo Ministarstvo privrede. Istovremeno, ministar privrede, Saša Radulović, najavio je da će naložiti gašenje SIEPA-u i da će posao ove agencije ubuduće obavljati poseban sektor u tom ministarstvu.
Kako saznaje “Politika”, istražni organi trenutno ispituju okolnosti nesavesnog postupanja SIEPA-e u vezi sa nenaplativim bankarskim garancijama u vrednosti od preko dva miliona evra.
Ovaj materijal ukazuje na nekoliko vrsta spornih slučajeva, a to su:
Sklapanje poslova sa pravnim licima protivno Zakonu o javnim nabavkama,
Sklapanje predatiranih ugovora sa pravnim licima, kao osnov za vršenje isplata za poslove koji su već bili obavljeni pre potpisivanja ugovora, ili nisu uopšte bili obavljeni,
Dodeljivanje subvencija pravnim licima na osnovu netransparentnih kriterijuma i ličnih preferencija pojedinih zaposlenih u Agenciji i njihovih saradnika van kancelarije, ili odbijanje prijava za subvenciju na osnovu istih kriterijuma,
Ustupanje ljudskih, stručnih, logističkih i drugih resursa Agencije za organizovanje promocije stranačke platforme i kandidata Ujedinjenih regiona Srbije,
Svesno trošenje novčanih sredstava Agencije nasuprot vladinim merama štednje i sugerisanje zaposlenima da ne pričaju o tome van kancelarije.
Na molbu Balkanista da se izjasni o navedenim neregularnostima koji proizilaze iz prosleđene korespondencije, gospodin Laganin je odbacio svih pet tačaka. “Agencija je radila u skladu sa zakonom, i odgovori na sva vaša pitanja su negativni,”
Napominjemo da je ovde navedeno samo nekoliko primera potencijalno nesavesnog rada, dok se u korespondenciji može naći još mnogo slučajeva vrednih pažnje.
1) Kršenje Zakona o javnim nabavkama
Jedan svež primer navodnog kršenja zakona je određivanje pobednika na tenderu — unapred. Odnosno, odabir dobavljača pre formalnog okončanja javne nabavke male vrednosti. Iz prosleđene korespondencije se može videti da su visoki činovnici Agencije navodno već u julu ove godine odlučili da će trodnevni trening-seminar za zaposlene biti poveren kompaniji GDP Global Solutions, po ceni ne većoj od 23-24.000 evra.
U julu se zna pobednik tendera koji će se završiti tek u oktobru
Međutim, tenderska procedura završena tek tri meseca kasnije, a informacija o tome je još uvek dostupna na sajtu Agencije.
Pritom, uslovi za učešće na tenderu su do te mere usko određeni da je teško zamisliti kompaniju ili organizaciju koja posluje u Srbiji, a koja bi se kvalifikovala za učešće na konkursu. Možda se iz tog razloga tokom tri meseca javnog poziva prijavio samo jedan ponuđač — naravno, GDP Global Solutions. A prijavljena cena je očekivana, oko 21.000 evra.
Vredi napomenuti da u tu cenu ulazi samo priprema i održavanje trodnevnog treninga u Beogradu, kao i troškovi puta i smeštaja za trenere, dok se Agencija obavezala da pokrije troškove sale i keteringa.
Naravno, ne možemo znati da li je firma znala ono što su navodno unapred znali visoki dužnosnici Agencije.
2) Sklapanje predatiranih ugovora
Koliko se vidi iz prepiske, pojedini činovnici u Agenciji su navodno odlučili da nepotrošena sredstva potencijalno udele određenom preduzeću za poslove koji su, čini se, već obavljeni u prošlosti. Kakva bi bila dalja sudbina potencijalno udeljenog novca, nije poznato.
Razgovor o potpisivanju ugovora počinje 30. novembra 2011. a predmet ugovora bi trebalo da bude “neki događaj koji je skoro prošao”
5. decembra je pripremljen tekst ugovora koji tek treba da se potpiše, a koji se već završio
Ugovor iz atačmenta mejla od 5. decembra, prikazanog u prethodnoj slici, sadrži nepostojeće aktivnosti
3) Netransparentno dodeljivanje subvencija
a) Davanje i određivanje visine subvencija na osnovu nerelevantnih kriterijuma
U prosleđenom materijalu postoji više primera koji ukazuju na sumnju da su pojedini dobitnici subvencija imali “protekciju” na osnovu svoje stranačke pripadnosti. U jednom od više potencijalnih slučajeva kršenja propisa prilikom dodeljivanja subvencija, državni sekretar jednog ministarstva i visoki činovnik Agencije navodno su videli oportunu šansu u podršci svom poznaniku:
Državni sekretar iz jednog vladinog ministarstva utiče na visokog činovnika SIEPA da poveća iznos subvencije svom poznaniku
Državni sekretar jednog ministarstva i visoki dužnosnik SIEPA konačno su se pogodili oko povećanja iznosa subvencije (a da može da se opravda revizoru)
b) Blokiranje subvencije na osnovu glasina, odnosno nerelevantnih kriterijuma
U drugom slučaju isti dvojac je navodno odlučio da jedna firma ne sme da dobije subvenciju, zbog tračeva koje su načuli i ličnih intuitivnih saznanja.
Državni sekretar izdaje naloge o odbijanju subvencije firmi, na osnovu tračeva koje je načuo
Evo još jednog primera navodnog “stopiranja” kandidata, jer se jednom državnom sekretaru “ne sviđa” ono što zna o aplikantu koji ispunjava formalne uslove za dobijanje subvencije:
Međutim, za ovog kandidata možda ipak ima nade. Visoki dužnosnik Agencije je državnom sekretaru navodno pružio “pomoć u proveri” i zaključio da je kandidat za subvenciju “bio blizak DS-u i pomagao ih finansijski”, te da je “razočaran u DS i hoće da se priključi nama (URS-u).” Naravno, dodaje ekspert Agencije, ovaj privrednik “nije ništa čistiji ni prljaviji od bilo kog našeg privrednka” (i u ovom kao i u drugim slučajevima, odrednica “naš” označava stranačku pripadnost).
Visoki činovnik Agencije i državni sekretar obavljaju postupak dodele državnih subvencija
4) Ustupanje resursa Agencije promociji URS-a
Iz mejlova se vidi da su činovnici agencije navodno učestvovali u operaciji promocije ekonomske platforme URS-a i njenog predsednika Mlađana Dinkića — i to u vreme kada on više nije bio čak ni ministar u vladi, već samo političar u kampanji. Iz brojne korespondencije se vidi da je SIEPA pružila logističku pomoć URS-u da pronađe odgovarajuću fabričku halu za promociju ekonomske platforme i da okupi privrednike čiji je zadatak bio da glume kao da se skup održava na njihovu inicijativu.
Takođe, elektronska pošta navodno svedoči da je Mlađan Dinkić nakon završetka mandata donosio strateške odluke koje su u nadležnosti Agencije i vlade, a sve zarad, kako se čini, jačanja ličnog imidža i političke pozicije svoje stranke.
Kupovina iz fotelje — ove instrukcije Mlađana Dinkića su, uz mnoge druge, bile prosleđene vrhu SIEPA, iako više nije bio u vladi
5) Nesavesno trošenje budžetskih sredstava
Sada je možda vreme da se malo odmorimo od priča o kršenju zakona i nadležnosti Agencije i da pogledamo ljudski (suviše ljudski) aspekt njenog rada. Iz korespondencije se vidi da je Agencija navodno bila darežljiva u dodeljivanju bonusa u kriznim godinama i da se uspešno opirala smanjivanju zarada, plaćenih iz sredstava građana Srbije. Jednom prilikom, uprava je odlučila da “iskoristi svoje zakonske mogućnosti” i da svim svojim zaposlenima, pored redovne plate, dodeli i bonus — i to u mejlu sa naznakom “strogo poverljivo”.
STROGO POV. — “Dragi svi” dobijaju bonus
Budući da naznaka “strogo pov.” nije dovoljna da zaustavi širenje ove informacije u državnoj upravi, jedan od članova menadžmenta Agencije je potencijalnim tračarama, tj. “izdajniku,” zapretio pokaznom vežbom “odsecanja prstiju.”
Svoje kolege je pritom upozorio da o bonusima ne smeju čak ni da šapuću u svom krevetu, budući da živimo u kriznoj godini “kad se svi nešto busaju u grudi oko štednje.” Mejl koji počinje šalom sa odsecanjem prstiju, završava se ozbiljnim upozorenjem: “Poslednje što ću da učinim u tom slučaju, a pre nego isključim računar, biće da saznam od koga je procurelo… Beograd je selo i znao sam da pronalazim izvor sporne informacije sa 5-6 posrednika.” Svoju tiradu ovaj državni službenk završava naredbom: “A sada izbrišite oba mejla.”
Pokazna vežba odsecanja prstiju “izdajniku”
Svakako, kancelarija je ponekad suviše tesna. Agencija je bila poznata po organizovanju skupih team building sesija po raskošnim planinama u Srbiji o trošku građana, u vreme kada su ostali državni organi navodno stezali kaiš. Zaposlenima je i u tim prilikama napominjano da o besplatnom planinskom turizmu ne pričaju van kancelarije, kako bi svoje kolege iz državne uprave poštedeli nepotrebne ljubomore.
Balkanist je za kraj teksta ostavio "prigodni parti". Bilo da je to Nova godina ili Srpska nova godina, SIEPA novac nije trošila na svakoga, već samo za zatvoren krug ljudi, o čemu navodno svedoči sledeći mejl.
Skromna proslava Srpske nove godine sa ograničenim budžetom
Međutim, čak i ovo umereno rasipanje budžetskih sredstava ponekad je teško pravdati. Možda upravo iz tog razloga, zatvorena žurka “samo za SIEPA staff” navodno je fakturisana kao “skup za potrebe Evropske mreže preduzetnika”, u čast Srpske nove godine:
Dernek zaposlenih u SIEPA “za potrebe Evropske mreže preduzetnika”, komada 1
Ovaj kratak prikaz jedne duge priče samo je mali deo onoga što Balkanist ima u svojoj arhivi, koju je Agencija za borbu protiv korupcije prosledila nadležnim istražnim organima. Portal navodi kako se iste stvari dešavaju širom države i lokalnih samouprava. Čak i u mnogo većoj meri i sa mnogo gorim posledicama.
Naravno, svi ovi navodi sami po sebi ne znače da agenciju SIEPA treba ugasiti. Pitanje osnivanja i ukidanja vladinih agencija bismo prepustili jednoj dubljoj stručnoj raspravi i obuhvatnijoj cost/benefit analizi.
