Dnevnik korone
- dan, jutro
Kišem. Kihnila sam već desetak puta. Ali to je zato šta sam sidila na propuhu kad sam se vratila sa mora. Dobro mi je mater rekla: „Ne sidi na propuhu mokre glave!“ "Ka' da propuh zna jel' meni glava mokra ili suva", kažem materi. "Ka' da ti znaš di ti je glava uopće", kaže mater.
1.dan, popodne
Više ne kišem. Samo me malo škaklje grlo. Pokušavam nešto iskašljat, ali nema se šta. Prestala sam pušit ima šest miseci. Nisam imala većih kriza, osim za hranom. Kažu da organizam mora kompenzirat nedostatak nikotina hranom. Kako mom organizmu čokolada kompenzira nikotin, ne znam. Ali valjda organizam zna. Ja sam povezana sa svojim organizmom i njegovim signalima. Moj organizam meni signalizira da mu fali čokolade sa keksiman i ja ga slušam. Sad mi ormar signalizira da mu fali robe u koju ja, tako iskonski povezana s organizmom, mogu stat.
1.dan, noć
Imam temperaturu. Trideset i osam. Nikad više neću sidit na propuhu mokre glave. Mater nosi čaj s po kile domaćeg limuna isciđenog unutra. "Sutra si ki nova", kaže. I još kaže da su po dućanima počeli stavljat dvojne cijene. U eurima i u kunama. Pitam je da jel dvojne cijene znače da odsad plaćamo obadvi cijene? Ona kaže: „Aj spavaj i odmori to malo mozga“.
2.dan
Nisam ki nova. Sad mi je temperatura tridesetosam sa šest. Buljim u onu cifru 38,6 i pitam se kol'ko je to u eurima. Mater me roka sa antipireticima. Šalje brata u apoteku po test. Testiram se. Pozitivna. Svi biže od mene, prognana sam u sobu. Mater nosi čaj i drži masku priko nosa. Gledamo se ka Plenki i Milanović – ona mene s distance, ja nju zakrvavljenih očiju.
3.dan
Korona sad cipa iz svih oružja. Kašljem. Začepljen mi je nos, upaljeno grlo. Glava me boli od temperature. Mišići i kosti ka da me prigazija bager. Dva bagera, tri bagera. Četr… Ovo brojim bagere jer je noć, a ne mogu zaspat. Na kraju zaspala nisam, ali sam skupila bagera za realizirat bar stotinjak nedozvoljenih gradnji duž cile obale. Ups, to je već riješeno?
Pardon. Tribala sam brojit ovce. Mada, moj susid Bartul kaže: "Kad vidi koliko ovaca ima, nema šanse zaspat. Ako si pošten čovik. A ako nisi pošten čovik, to još uvik ne znači da moraš bit glup i plaćat troškove bordela službenom karticom". Kaže susid Bartul. Na televiziji sam čula kako premijer Splićanima više-manje direktno govori da su glupi jer nisu birali Đogaša za gradonačelnika. Dobro šta je ovom čoviku, pitam se naglas. Kaže mater "to mu je zalog za budućnost". Ako dosad nismo tili njega i njegove, sad kad nas je izvriđa može bit miran za iduće izbore. Baš nas je kupija.
4.dan
Bolje mi je od jutros. Odčepija mi se nos, lipše dišem. Kašalj zanemariv. Zaželila sam se ljudskog društva. Već sam tri dana sama sa čajem, toplomjerom i antipireticima. Zovem mater, brata, odgovaraju mi porukama priko vocapa. Napustili su me ka ministar Marić hrvatsko gospodarstvo. Jel to znači da sam i ja gotova? Susid Bartul govori da mu je žaj šta je ministar Marić otiša. Jer da niko nije bija sposoban tako lipo nasmijat čovika, ka Marić. Da takvih komedijaša nema puno na svitu. Da je ministar Marić bija malo sličan onoj definiciji sevdaha – dok Marić priča plače ti se, a opet ti je nekako lipo.
5.dan
Danas mi opet nije dobro. Kaže mater: "Korona ti je ka i HDZ– taman misliš da su gotovi, oni se vrate još luđi i još korumpiraniji." Svi su mi se simptomi pogoršali. Stala sam na vagu. Izgubila sam skoro tri kila u par dana. Brat kaže da je to jedini način da ja smršavim – da sam u polunesvisti i da ne mogu držat žlicu. Nisam u polunesvisti, ali ne mogu baš stat na nogama. Zovu prijatelji i rodbina: "Najbolje ti fibru skida brufen. Pij brufen!"
"Nemoj slučajno brufenom skidat fibru, to ti je najgore!"
"Pij puno lekadola, on ti je najbolji!"
"Lekadol ti ništa ne vridi!"
"Miruj i ne mrdaj!"
"Ne smiš samo ležat, atrofirat će ti mišići. Važna je fizička aktivnost!"
"Nemoj pritirat sa fizičkom aktivnošću!"
Puno su mi pomogli.
6. dan
Danas mi je stvarno bolje. Svi su mi se simptomi povukli ili smanjili. Mislim da ću sad na neko vrime moć odmorit od korone. Ka i naši zastupnici od Sabora. Eno, ih idu na ljetnu stanku. Vratit će se za dva miseca. Vatrogasci neće moć ni dva dana odmorit. Moraju nekako nadoknađivat manjak kanadera. Kaže susid Bartul da ova zemlja ima kronični manjak kanadera i još kroničniji višak Sanadera. I da bi bilo puno bolje da je obrnuto. Dobro je da zastupnici šta duže odmaraju. Da se narod ima vrimena oporavit od njih.
Ja ću se sad pomalo oporavljat od virusa. Opaka je ovo bolest. Svu mi je snagu uzela. Kažem materi da nemam snage ni govorit. Brat kaže eto, svako zlo za neko dobro.
