Nekad se maltene nije skidao sa TV ekrana, a u narodu je bio poznat kao "srpski zet". Danas Danijel Šifer radi kao profesor na Kraljevskoj akademiji u rodnom Liježu, u Belgiji, i kolumnista najuticajnijih francuskih njuzmagazina.
U ekskluzivnom razgovoru za Nedeljnik dobro znani gost Srbije priča o tome zašto već 12 godina nije bio u Beogradu, zašto nije voleo Miloševića, zbog čega se svađao sa Šešeljem, o čemu je razgovarao s Radovanom Karadžićem i Dobricom Ćosićem i kako su ga Srbi razočarali...
- Ja sam intelektualac koji je posvetio deo života odbrani jednog naroda, naroda koji su mediji i velike sile demonizovali. Kad se rat završio, kad je Milošević ostao bez vlasti, nije više bilo potrebe da ja, kao intelektualac, više budem u Srbiji. Jer je Srbija posle 5. oktobra postala normalna država. Nije više bilo potrebe da se borim za te ljude, kojima je devedesetih učinjena velika nepravda. Znate, ja sam se borio za Srbe samo iz principa. Zbog pravde i slobode. Ne zbog politike. A to Srbi nisu razumeli, i to me je veoma razočaralo. Srbi nisu razumeli da sam bio tamo isključivo kao intelektualac koji se borio za jedan narod kome je nanesena nepravda. Borio sam se u ime slobode, i ničega drugog - kaže Šifer.
Iako je u javnosti predstavljan kao strani intelektualac koji se bori za ,,srpsku stvar" on tvrdi da nikada nije bio Miloševićev čovek.
- Da je na čelu Srbije bio Zoran Đinđić, ili Vesna Pešić - a govorimo o pravim, iskrenim srpskim demokratama - ili Vuk Drašković, recimo, ponašao bih se isto, i sarađivao s njima. Nisam podržavao Miloševića, niti bio protiv njega. Nisam bio ni za Đinđića, ni protiv njega. Nisu me zanimali političari, samo narod - tvrdi Šifer.
On kaže da sigurno ne bi glasao za Tomislava Nikolića na poslednjim izborima, ali i da je predvideo da će Karadžić i Milošević završiti u Hagu. Kaže da je Karadžića upozorio da će ,,platiti umesto svih ostalih".
- I onda je sve to zaista došlo na naplatu. Milošević i Karadžić su izgubili sve. Izgubili su ratove, izgubili su medijski rat, izgubili su Krajinu, veliki deo Bosne, potom i Kosovo, izgubili su kredibiltet, vlast, čast... - tvrdi ovaj filozof.
Inače, Šifer se predstavljao kao Francuz, a jedno vreme i kao Srbin jer mu je bivša žena srpkinja. Međutim, on je rođen u Belgiji od oca koji je Italijan i majke koja je Jevrejka.
Naša javnost je za njega saznala prvi put kada je doveo nobelovca Elija Vizela u Beograd da podrži Srbiju, ali pošto je i Vizel bio protiv nas, Šifer se osetio jako povređen.
Već 1993. uveliko se osećao Srbinom i jednom prilikom je otvoreno izrazio želju da dobije i neko mesto u vladi.
- Moj zahtev pred jugoslovenskom i srpskom vladom je da mi daju neku vrstu mandata, faktičkog autoriteta da zastupam srpski narod u svetu, pred EZ, parlamentom u Strazburu i međunarodnim strukturama koje odlučuju o sudbini tog naroda, sramno i nepravedno. Dakle, u interesu srpskog naroda, nezavisno od politike - rekao je on.
Ipak, za tu funkciju je Milošević imao nekog drugog u planu.
Uz pomoć određenih državnih službi uspeo je da oženi izvesnu Danijelu, koja je doduše već bila u braku. Ali sa oficirom, pa to i nije bio neki problem. Ona mu je rodila Aleksandra, ali je na kraju odveo u Italiju pošto ga je SPO isprozivao da je svoj angažman debelo naplatio, na šta se on smrtno uvredio.
Kada je oženio jednu Srpkinju, brzo je pronašao drugu i to pevačicu Gocu Božinovsku.
Ali ni to nije dugo potrajalo, jer je filozof na kraju skončao u krilu dve godine starije grofice Nadin Pol Mišel Duit.
U međuvremenu, mora mu se priznati da se za vreme bombardovanja zaista borio za našu stvar, pa je tako jednom prilikom zamalo i poginuo kada je sa grupom stranih novinara otišao na Kosovo. Na Kosovu je, prema medijskim pisanjima, bio sedam puta za vreme rata.
Međutim, ljubav prema grofici mu je zamalo došla glave. Želeći da pokaže svoju galantnost, Šifer je kupovao kontesi skupe poklone po Srbiji. Nažalost, jednom je prilikom takve kupovine u novosadskom butiku filozof probao da ukrade jednu haljinu.
Na sreću, prodavačica ga je ,,provalila" pa je policija vrlo brzo reagovala i našla haljinu u njegovom stanu.
Zanimljivo je da je bio ,,ljubimac" i Vojislava Koštunice.
Kako je u izjavi Blicu kasnije tvrdio, on nije ukrao haljinu nego mu je poklonio neki klošar dok se šetao sa groficom po tržnom centru. Policija je pronašla i da njih dvoje više nemaju pravo boravka u SRJ, a pored toga mu je ,,napakovano" da je i ukrao jedan mantil.
Na kraju je Šifer, po sopstvenom prizanju, pozvao predsednika Koštunicu i razgovarao sa šefom njegovog kabineta Filipom Golubovićem, koji mu je rekao da nije ništa strašno, da plati kaznu zbog vize i da će sve biti u redu.
Šifer je otišao iz Srbije bez velike medijske pompe a par puta se ,,oglašavao" preko pojedinih domaćih listova, valjda da ga u Srbi ipak ne bi zaboravili.
Foto: Nedeljnik
