Više od polovine mladih u Srbiji, tačnije 56,2 odsto njih, između 19 i 35 godina i dalje živi s roditeljima. Većina čak nema sopstvene prihode, već ih tata i mama izdržavaju, ili, ako i imaju neka primanja, bez pomoći roditelja ne bi mogli da prežive.
Ovo su rezultati studije ”Mladi - naša sadašnjost”, Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Studija je pokazala da 37,5 odsto mladih nema nikakve prihode, za jedan procenat manje ima primanja daleko ispod prosečnih, a samo 16,6 odsto ima prosečne prihode, s kojima teško da može da obezbedi sebi neki smeštaj.
- Polovina ne želi da se odseli od roditelja jer im takva situacija odgovara, dok polovina smatra da bi to bila bolja opcija za njih, ali da trenutno ne postoje svi potrebni uslovi. Među onima kojima odgovara da žive sa tatom i mamom najviše je učenika i studenata - kaže Dragan Stanojević, jedan od autora studije.
Najčešći razlozi zbog kojih mladi ne žele da napuste primarne porodice su skupo i dugo studiranje (prosečno školovanje jednog studenta traje osam godina, a tek svaki peti završava fakultet u roku), nedostatak posla i male plate, nepovoljni stambeni krediti, kasno sklapanje braka i rađanje dece.
Čak i kada dođu do stana, mladi ga mnogo ređe kupe, nego što ga naslede. Otprilike 40 odsto živi u nasleđenom, a 25,5 odsto u iznajmljenom stanu. Tek petina živi u prostoru koji su im kupili roditelji, a 15 odsto u stanu koji su sami kupili.
Ali slažu se psiholozi, i roditelji često sabotiraju samostalnost svojih potomaka i ne daju im da odrastu i ostave ih. Oni vaspitavaju razmaženu i nesposobnu decu.
- Kod nas su na neki način egocentrični i roditelji i njihova deca - kaže psiholog Vladimir Nešić.
- Osim toga, ljudi su ovde tradicionalno živeli u porodičnim zadrugama, po više generacija zajedno. Sada to rade iz ekonomskih razloga. Došli smo do toga da penzioneri izdržavaju i sebe, i decu, pa i unuke.
Zajednički život i nemanje alternativa kod mladih rađa osećaj manje vrednosti i shvatanje da im najbolje godine prolaze u nekom očekivanju. Oni su frustrirani.
Procenat nezaposlenih među mladom populacijom kod nas veći je nego u EU. Ovde je to 48,8 odsto populacije između 20 i 24 godine i 35,6 odsto onih između 25 i 29. U EU postotak je oko 16. Ali brojke izdržavanih, ipak, polako padaju od 2003.
Međutim, pada i udeo mladih u ukupnoj populaciji. Dok je u Evropi on 17,8 odsto, kod nas je za puna četiri procenta manji. Osim toga, sve kasnije stupamo u brak, a mnogi se osamostaljuju tek sa zasnivanjem sopstvene porodice. Devojke prvi brak sklapaju sa 27,1 godinu, a muškarci sa 30,2.
Prema istraživanju Ministarstva omladine i sporta, glavni problem mladih u Srbiji su nezaposlenost i ekonomski problemi, nedostatak kulturnih i sportskih dešavanja, nedovoljno mogućnosti za njih u mestu u kojem žive, i postojeći obrazovni sistem.
- U 140 opština i gradova otvorili smo Kancelarije za mlade, a Fond za talente stipendira preko 2.000 najboljih studenata i najbolje učenike srednjih škola - kaže Nenad Borovčanin, državni sekretar u Ministarstvu.
