Samo u poslednjih nekoliko godina srpski mladići sa Peštera doveli su iz Albanije preko 300 devojaka. Ova pojava donela je mnogo ohrabrenja stotinama neženja.
Da je natalitet u velikom padu i da je sve veći broj neženja u selima i nije neka vest, jer devojke neće da se udaju za mladiće sa sela i ne žele da žive na seoskim imanjima.
Zbog toga mladići po mlade idu u Albaniju. Pokazale su se sve odreda kao odlične domaćice koje poštuju svoje izabranike, njegove roditelje posebno, i koje se ne libe svakakvog seoskog posla.
- Selo Buđevo decenijama je bilo bez dečjeg plača, bez perspektive i bez šansi da se neko od ovdašnjih momaka oženi. Dolaskom nekoliko Albanki izrodilo se desetoro dece. Pešterska sela žive novi život, o seobi više niko ne razmišlja, sela sada imaju perspektivu… Slično je u Srčevu, Višnjici, Štavlju i mnogim drugim selima - kaže za Novi magazin Momir Kovačević, predsednik podružnice Udruženja „Stara Raška“ iz Sjenice.
Onom ko se setio Albanki treba dati orden
Ovih dana iz Jablanice na Zlatiboru, sela sa najviše neženja u Srbiji, put Albanije svakodnevno kreće po nekoliko momaka kako bi kaparisali mladu za ženidbu.
- Nama nimalo ne smeta što su mlade iz Albanije, aktuelna politička situacija nas uopšte ne interesuje. Nevesta je onakva kakav joj je muž, a mi smo prezadovoljni ovim mladim Albankama - kaže starina Radovan Rakočević iz Buđeva.
Na području Skadra, a posebno Berata, ima najviše pravoslavnog življa. Međutim, devojke koje su katolkinje rado se udaju za Srbe, krste se kao pravoslavke i prihvataju sve običaje Srba bez ikakvih problema.
- Ne znam ko se setio Albanki, ali bi mu trebalo dodeliti najveći orden ove države. One su spasile moju porodicu, naše selo, mnogo domaćinstava, ovde na Pešteru, Goliji i Rogozni. Sve se promenilo iz korena - priča starac Radosav.
Ukrajinke nisu pouzdane
Starina Petar Pucarević iz sela Vodena poljana na Zlataru kod Nove Varoši priseća se da su u ovaj kraj pre petnaestak godina pokušali sa „uvozom“ devojaka iz Ukrajine i Rusije, ali – nije išlo.
- Došlo je dvadesetak devojaka iz Ukrajine i Rusije u Požegu, a mi smo sa mladićima otišli da ih vidimo. Bejahu lepe, nema šta, moderno obučene, kratke suknjice, lakirani nokti, preterano našminkane, što mi se nije svidelo, ali nisam bio siguran i da li su bile „ispravne“. Samo jedna se udala u naš kraj i taj se brak brzo rasturio, htela Ukrajinka po svome i brzo se vratila kući - kaže Petar koji je kao provodadžija već bio u Skadru i odatle se vratio – vrlo zadovoljan.
Kako i ne bi kad mu je buduća nevesta njegovog unuka Radoslava kad su je, kako veli „kaparisali“ i verili, iz poštovanja prema dedi Petru prala i – noge!
