Konačnu odluku o podizanju tužbe protiv države Srbije pred sudom u Strazburu nekadašnji pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVO) doneće u prvim nedeljama 2013. godine.
Razlog za najavljenu predstavku Evropskom sudu za ljudska prava je odluka Ustavnog suda Srbije, koji je ravnogorcima u oktobru uskratio pojedina boračka prava.
Ovaj sud oborio je Uredbu Vlade Srbije iz 2005. kojom su pripadnici JVO dobili povlastice identične članovima partizanskog pokreta.
Da obaranje sporne uredbe pred Ustavnim sudom nije promenilo status ravnogoraca, koji se i dalje smatraju antifašistima i ravnopravnim učesnicima rata, stav je njihovog pravnog zastupnika Zorana Živanovića.
On kaže da će ovih dana imati sastanak sa članovima ravnogorskih udruženja, na kome će im izneti ove argumente i doneti odluku o daljim potezima.
- Najvažnije je da svi učesnici rata koji su se borili za kralja i otadžbinu imaju zakonsku satisfakciju za učešće u ratu. Odluka Ustavnog suda tu nije ništa promenila, već im je samo uskratila prava koja nisu mogli ni da ostvare - borački i dodatak za negu i pomoć, invalidninu ili banjsko lečenje - kaže Živanović.
Da je većina ovih prava pre odluke Ustavnog suda postojalo samo na papiru smatraju i nekadašnji pripadnici kraljevske vojske. Ali ističu i da im sve to makar formalno pripada i najavljuju predstavku pred Sudom za ljudska prava.
- Tužbu planiramo da uputimo u Strazbur čim prođu praznici - kaže sekretar Udruženja pripadnika JVO Ljubomir Radojlović.
- Tačno je da nam je Ustavni sud ukinuo nešto što nismo ni imali, ali za to nije bilo osnova - dodaje.
Članovi ovog i drugih sličnih udruženja ljuti su na državu što do danas u praksi nije sprovela izjedanačavanje sa partizanima.
Najviše ih boli, ipak, apsurdni propis po kome se za dokazivanje učešća u ratu traži potpis najmanje dvojice ideoloških protivnika - članova SUBNOR-a.
Zakon o izjednačavanju četnika i partizana donet je pre osam godina, a nijedan pripadnik JVO do danas nije ostvario prava koja mu pripadaju.
Ministarstvu rada i socijalne politike obratilo se 3.000 ravnogoraca, tražeći da im se prizna borački status. Njih 700 je odmah odbijeno, dok su ostali "na čekanju" do danas.
