Nisam kriv za rušenje srpskog premijera i Vlade Srbije! Ja sam žrtveni jarac, napisao je Rodoljub Radulović tokom nedelje u pismu javnosti i premijeru Ivici Dačiću.
Radulović u tom pismu, kako pišu Večernje novosti, tvrdi da nije kriv za ilegalnu trgovinu 1,8 tona kokaina, a posebno da nije lično uzrok napada na premijera Srbije.
Pismo će ovih dana biti upućeno na sedam adresa u Beogradu - srpskim političarima i srpskim medijima.
"Pitam se kako je moguće da se srpski političari svađaju zbog mog brata. Da Roki nije toliko moćan pokazaće se uskoro. Sve će se brzo razrešiti, jer moj brat neće da ćuti", rekao je za Novosti Radulovićev brat Žarko, koji živi u Kotoru, a koji, kako kaže, od 2011. nije video "brata Rokija".
Pregledom dokumenata, napisa i iz svedočenja rođaka i prijatelja ovog kontroverznog biznismena, može se lako videti da je Rodoljub Radulović čovek sa dve potpuno oprečne biografije.
Prva biografija počinje Radulovićevim ulaskom krajem sedamdesetih u državno preduzeća za spoljnu trgovinu, a druga od 2011. kada država, za koju i s kojom je radio, za njim preko Interpola raspisuje crvenu poternicu.
Ko je zapravo Rodoljub Radulović, biznismen ili kriminalac, prijatelj političara i poznatih ili samo prevarant sa opasnim šarmom?
"Koliko ja poznajem Mišu Radulovića, on nije avanturista i mangup, nije kriminalac već poslovni čovek, a voli život. Hedonista u duši i laf u srcu. Uvek kada je imao para delio je sa prijateljima, a kada je bio švorc, tražio je da mu pomognemo", opisuje ga njegov prijatelj Milorad Marjanović, francuski penzioner i ugostitelj iz Beograda.
Radulović se kao mladi ekonomista polovinom sedamdesetih, posle kaljenja u odeljenju za spoljnu trgovinu kotorske "Jugooceanije", preselio u Beograd i 1975. postao jedan od direktora firme "Hempro", manjeg uvozno-izvoznog odeljka kompanije "Geneks". U to vreme njegov brat Žarko Radulović iz Kotora savezni je omladinski funkcioner koji sedi u zgradi CK SKJ.
"Kao poslovni čovek imao je i uspone i padove. Gradio je na hiljade stanova po Rusiji, bolnicu u Čečeniji, luku u Emiratima, ali je i gubio zaradu zbog ekonomske krize ili propasti posla u Abu Dabiju, gde je trebalo da izvozi srpski cement. Obogatio se na trgovini bananama, ali je krahirao na filmskom centru, diskotekama i kazinima u Beogradu i Kotoru. Jedno vreme je u Rusiji na računu imao 135 miliona dolara, a potom bio - švorc. Mislim da je Radulović i danas bez para", rekao je Marjanović.
U Rusiji je bio blizak s nekim ljudima iz okruženja Borisa Jeljcina, a Mihailu Gorbačovu je nosio pisma jednog srpskog akademika. Kad je devedesetih iz Amerike stigao u Beograd, obično je odsedao u klubu "Koling" na Dedinju, gde je igrao tenis. Tu se, kako nam je posvedočio producent Maksa Ćatović, biznismen sa "lepim manirima" upoznao sa ljudima iz sveta biznisa, politike, umetnosti, estrade i novinarstva.
"Roki ima 200 prijatelja u Beogradu, koji sada iz straha ćute. Njegovi prijatelji su glumci, pevači, novinari i političari", kazao je brat Žarko.
Sa Ivicom Dačićem, tvrde njegovi prijatelji, znao se iz kluba "Koling" na Dedinju i sa letovanja u Španiji. Poslovao je sa Mišom Omegom, Mišom Slovencom, braćom Rodić i Milanom Zukanovićem. Bio je strasni obožavalac pevačice Ane Nikolić. Sa Maksom Ćatovićem je hteo da podigne filmski centar u Novom Beogradu.
